Требињац Мирослав Милишић (31), који је почетком јуна ове године изазвао талачку кризу држећи неколико часова као таоце своје двоје малољетне дјеце од 11 и девет година, под пријетњом да ће их разнијети ручном бомбом коју је све вријеме држао у рукама, нагодио се с окружним тужиоцем да прихвати казну затвора од пет година.

Након закључења споразума, које је обављено у Окружном тужилаштву Требиње, овај документ је достављен Основном суду у Требињу на разматрање о томе да ли су испуњени законски услови и да ли је казна примјерена дјелу, а очекује се да ће бити потврђено данас.

На овај ће начин, како Независне новине сазнају у Тужилаштву, умјесто дуготрајног суђења, у Основном суду у Требињу бити само склопљена нагодба, коју је Милишић прихватио на приједлог окружног тужиоца, па ће бити избјегнут судски процес.

„Милишић је прихватио нагодбу, што се у правосуђу сматра обостраном коришћу, односно, на обострани интерес, јер су избјегнуте дуготрајне и скупе процедуре код суђења, а казна затвора се у том случају смањује у односу на предвиђену, што је корист оптуженог“, објаснио је кратко након ове нагодбе Срђан Вукановић, портпарол Окружног тужилаштва у Требињу.

На тај се начин, како каже, спор окончава закључивањем судске нагодбе пред првостепеним судом, без даљег одугловлачења поступка.

Оно што је можда и најважније јесте избјегавање нових траума које би судски процес и извођење доказа изазвали код дјеце, која су била најоштећенија у овом случају.

Милишић, који је пријетио да ће дјецу разнијети бомбом зато што га је прије тога напустила супруга и одвела треће дијете, од јуна се налази у притворској јединици требињског затвора Пударица и тај период ће му бити урачунат у издржавање казне.

Против Милишића је оптужница подигнута готово три мјесеца након овог љетошњег догађаја, тек крајем августа, након чега је и потврђена. По њој је био осумничен за два кривична дјела – насиље у породици и породичној заједници и кривично дјело недозвољене производње и промета оружја или експлозивних материја.

Након пет сати, захваљујући оперативном раду требињске полиције, разријешена је ова, прва талачка криза забиљежена у Требињу.

Он је пријетио да ће себе и дјецу разнијети ручном бомбом, јер га је напустила супруга и са собом одвела њихово треће дијете, бебу од непуних годину дана, а за све то вријеме од неколико часова он се шетао улицом, у пратњи полиције.

Иако га је коначно савладао отац његове супруге, полиција је створила услове да му се приближи и да му пунац избије бомбу, која се, срећом, није ни активирала, а касније су је деактивирали припадници Цивилне заштите.