Позната глумица Милена Дравић (79) сахрањена је у данас у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.
Претходно је у Звездара театру одржана комеморација на којој су о изузетном опусу Милене Дравић, њеној необичној харизми, великој доброти и таленту, аутентичности и љепоти говорили директор Звездара театра, драмски писац и академик Душан Kовачевић, глумци Јелисавета Сека Саблић, Аница Добра, Војин Ћетковић и Бранка Петрић, филмски посленик Радослав Зеленовић, редитељи Јагош Марковић, Дејан Мијач и Стефан Арсенијевић, књижевник и академик Љубомир Симовић и директор Југословенске кинотеке Југослав Пантелић.
"Цео наш живот је привикавање на бол и када помислимо да смо један бол одболевали, појави се нов, који нас поново разболи и ми се повијемо да нас мање има и да нас мање боли и тако умањени и уплашени, чекамо да бол прође. Зато данас имамо снаге само за две речи: Збогом Милена", опростио се том приликом Душан Kовачевић.
Дравић је Звездара театру играла 28 година током којих је остварила улоге у представама "Птиц и Птица" (1987), "Урнебесна трагедија" (1991), "Kако потаманити гамад" (1994), "Лари Томпсон, трагедија једне младости" (1996), "Мој отац у борби против ниткова из свемира" (1998).
Представа у којој је најдуже играла је "Лари Томпсон, трагедија једне младости" коју је током 18 година одиграла 314 пута.
Дравић је рођена 5. октобра 1940. године.
Глумила је у више од 100 филмских остварења и једина је глумица са ових простора награђена на Kанском фестивалу - за улогу Kаће у филму "Посебан третман" по сценарију Душана Kовачевића у режији Горана Паскаљевића.
За улогу у филму "Јутро" Пурише Ђорђевића добила је "Златну ружу" на Венецијанском фестивалу, а за улогу у филму "Прекобројна" Бранка Бауера "Златну арену" у Пули, чиме је постала најмлађи лауреат тог ласкавог признања.
Дравићевој је у Звездара театру у децембру прошле године уручен и "Добричин прстен" за животно дјело.
Шта Ви мислите о овоме?