Категорије са највећим јавним ризиком страдања у саобраћају у 2017. години у Републици Српској су млади, потврдио је за "Независне" Милија Радовић, директор Агенције за безбједност саобраћаја Републике Српске.

Према његовим ријечима, јавни ризик је број погинулих на 100.000 становника, а они су на основу података по старосној структури Републичког завода за статистику подијелили број погинулих, тешко повријеђених те тако потврдили раније претпоставке да су то најугроженије категорије.

У прошлој години на друмовима Републике Српске живот у саобраћајним несрећама изгубило је 115 особа, док их је годину дана раније било 15 више - 130.

Од овог броја лани је живот изгубило седам младих од 18 до 21 године, 48 њих је задобило тешке тјелесне повреде, док их је 239 прошло са лакшим тјелесним повредама.

"Понавља се из године у годину да су са највећим јавним ризиком страдања у саобраћају управо млади од 18 до 21 године, а сљедећа категорија су млади од 27 до 30 година", рекао је Радовић.

Додаје да се као наредна категорија појављују старији од 60 година, што је широка категорија, али да су то углавном људи од 61 до 70 година и више од 70.

"Када се све то раздвоји, онда дефинитивно долазимо до податка да су друга категорија са највећим јавним ризиком страдања у саобраћају млади од 21 до 30 година, а прва и најугроженија категорија су млади од 18 до 21 године. Кад све то саберемо, млади од 18 до 30 година највише страдају у саобраћају", закључује Радовић.

Како је истакао, да би се овакве статистике умањиле, потребно је системски радити на свим нивоима, а едукацију вршити још од најранијих узраста. Поред тога, према његовом мишљењу, теоретске и практичне обуке возача требало би такође системски кориговати како би се унаприједила безбједност.

Зоран Средић, судски вјештак саобраћајне струке, рекао је за "Независне" да је за управљање возилом са што мањим ризиком потребно дјеловати на возаче на више начина, а превасходна превенција је обука од малих ногу - упознавање опасности.

"Мислим да млади људи треба да схвате обавезу поштовања саобраћајних прописа. Млади треба да схвате да прописи нису ту да би се наплаћивале казне и да би саобраћајна полиција нешто радила, већ да би безбједност учесника у саобраћају била што већа", рекао је Средић и додао да је велики проценат полагања теоретске наставе из првог пута.

"Практични дио је већ мишљење испитивача и то је тешко доказати, али тестови су стално исти и не мијењају се, а буду положени у превеликом проценту из првог покушаја и ту нешто није у реду", рекао је Средић.

Додао је да постоји још један веома битан проблем када су питању млади људи, а то је додатна "опрема" у унутрашњости возила, односно разни уређају.

"Ми знамо да су они мало темпераментнији и имају разне занимације, а у аутима им је уграђена разна опрема и док возач све то испрати, то му одвлачи пажњу", истиче Средић.

Такви додаци, према његовом мишљењу, не доприносе безбједности саобраћаја, јер возач више гледа у те инструменте него што гледа на пут, а брзине су све веће, што је такође један од разлога за незгоде.

Додаје да ће нешто морати да се мијења када је ријеч о опреми у возилима, како би возачи више времена посветили саобраћајној ситуацији испред себе, а не угођају у возилу, и кретање прилагодили тој ситуацији.