Нарочито широке руке је био код изградње прелијепог моста, у народу звана Ћуприја на ријеци Чеплици, јединој притоци Требишњице. Много пара прогутало је и војно утврђење на лијевој обали у којој ће бити смјештен цијели вод војника, чувара моста.

Мост на ријеци Чепелици са војним утврђењем за смјештај војника, чувара моста

У билећком крају дуго се причало о овом аустријском генералу, првом команданту аустроугарске војске у Билећи, који у јесењим мјесецима 1878. стиже у Билећу са преко 1300 војника и официра, са бројном коњицом, топовима и пуним војничким колима. Био је уистину наклоњен Србима и много тога је за њих учинио. Срби су га стога стварно поштовали. Промијенили су му чак и име у – Гргоције. И тако су у народу настале многе приче о даровитом генералу. Овом приликом доносимо једну од њих.

Аустроугарске трупе дошле су у Билећу старим, сасвим непроходним путем, такозавним турским друмом. И право је чудо како су силну опрему допремили у све градиће у Херцеговини и околним брдима. За царевину није било хитнијег посла него што је изградња нових макадамских путева. Пројекти су урађени на брзину, а путни правци су утврђени још 1879. када су отпочели радови. Хиљаде радника пробијало је трасе од Дубровника до Требиња, Билеће, Гацка, од Билеће до Стоца и Мостара, па је пут од Требиња до Билеће завршен већ 1882. године.

Осим што су надлежна министарства финасирала градњу, ту се укључило и војно министарство из Беча са огромним новчаним средствима. Генерал Галгоци прати и из државног буџета суфинансира градњу. По свој прилици није био много штедљив. Нарочито широке руке био је приликом изградње прелијепог моста, у народу звана Ћуприја на ријеци Чеплици, јединој притоци Требишњице. Много пара прогутало је и војно утврђење на лијевој обали у којем ће бити смјештен цијели један вод војника, чувара моста. Када је све било готово, генерал је морао поднијети извјештај своме министарству и главном генералштабу писаним путем о свему што је урађено и утрошено. А тамо да се зграну куд су отишле толике паре. Стиже и генералу у Билећу озбиљно упозорење и пријетња да ће му послати специјалну инспекцију која ће провјерити оправданост сваке круне, сваког новчића. Веома изнервиран Галгоци сачини детаљан извјештај па право у Беч. Међутим, из Беча се није вратио.

Скакала на ријеци Чепелици

И тако је ћуприја трајала годинама док је није потопило Билећко језеро. Уз истоимену ријеку било је и село Чепелица, родно мјесто Јевта Дедијера, првог академика у Босни Херцеговини, антрополога који је био први сарадник чувеног Јована Цвијића. Међутим, у народу је била много познатија кованица оног времена: „Бог чува Србију, Вуко Мићић ћуприју“. Био је то познати домаћин чија је кућа била у близини моста.

Пише: мр Војислав Гњато