На свјетским тржиштима цијене нафте у првој седмици нове године порасле су за више од 1,5 одсто, настављајући прошлогодишњи узлазни тренд, што је посљедица великих хладноћа у САД, раста свјетске економије и немира у Ирану.

На лондонском је тржишту цијена барела прошле седмице порасла за 1,5 одсто, на 67,62 долара, док је на америчком тржишту барел поскупио за 1,7 одсто, на 61,45 долара.

Тако је настављен раст цијена нафте, након што је лани на лондонском тржишту поскупила око 17 одсто и достигла највиши ниво у 2,5 године.

Антивладини протести у Ирану, трећем по величини произвођачу у Организацији земаља-извозница нафте (ОПЕК), један су од разлога раста цијена нафте, јер им је придодана премија за геополитички ризик, иако нереди до сада нису утицали на иранску производњу нити на извоз нафте, кажу аналитичари.

- Хладноћа у САД и геополитички фактор више су него довољна подршка цијенама - каже аналитичар Оливије Џејкоб.

Екстремно ниске температуре у САД подстакле су краткорочну потражњу, нарочито за лож уљем.

Аналитичари бечког ЈБЦ Енергија сматрају да су цијене нафте претјерано реаговале на нереде у Ирану, али сматрају да снабдијевању из те земље пријете друге потенцијалне опасности.

Ако оставимо по страни актуелни фокус на уличне немире, још увијек је актуелна могућност увођења америчких санкција према иранској нафтној индустрији, упозоравају ови аналитичари.

Цијене нафте највећу подршку добивају од смањене производње ОПЕК и Русије, за 1,8 милиона барела дневно, још од јануара прошле године, а то ће потрајати до краја септембра ове године.

Подршку пружа и јак привредни раст највећих свјетских економија, што би требало подстаћи јачу потражњу за црним златом.

С друге стране, значајан успон цијена спречавају процјене да ће производња нафте у САД наставити расти и ускоро прекорачити ниво од 10 милиона барела дневно. Тако би се приближила нивоу производње у Саудијској Арабији и Русији.