Банке масовно нуде кредите са каматама о којима смо некада могли само да маштамо. Ипак, то није због бриге за стандард грађана, већ због ситуације у којој су се нашле откад је Централна банка почела да наплаћује чување новца изнад законских резерви.

Вишак новца довео је до пада каматних стопа, па готово нема банке која нуди камату вишу од 4%. Радован Бајић, директор НЛБ банке наводи да је европска референтна каматна стопа – еурибор, одавно на нули, а Европска централна банка за чување вишка ликвидних средстава и даље наплаћује накнаду.

– То значи да је боље дати кредит с нижом каматном стопом него плаћати накнаду за слободна новчана средства код Централне банке – каже Бајић.

Банка, наводи Бајић, своје трошкове позајмљивања новца може да покрије са каматом од око 2%.

– Сасвим је реално очекивати да је ово отприлике дно, односно најнижи ниво који ћемо имати. Можда се може догодити још у току једне године евентуелно двије, да ће бити смањења каматних стопа, али је сигурно да ће у неком извјесном периоду 1-2 године доћи до почетка благог раста цијена, каматних стопа и на депозите и на кредите.

Банке у борби за клијенте нуде слаткорјечиве СМС-ове, или чак уговоре које само треба потписати. Економиста Предраг Дудуковић, такође, сматра да је овакво кредитирање тренд у посљедње вријеме јер на тржишту има вишка новца.

Многи се зато питају – да ли је вријеме да кредит уговорен по неповољнијим условима препакују у јефтинији.

У Удружењу „У плусу“ савјетују да прво треба проучити постојећи отплатни план.

– Врло је важно да грађани знају да у том случају недоспјеле камате, које нису доспјеле у тренутку рефинансирања, нису дужни да плате – рекао је Тарик Лимо за РТРС из Удружења за одговорно управљање личним финансијама "У плусу" Сарајево.

Исплати ли се репрограм – зависи од тога у којој је фази постојећи кредит.

– Kамате на кредите се отплате у првих неколико година. И ако је тај кредит више од три године у току отплате, у том случају се не исплати узимање новог, односно рефинансирање постојећег кредита – каже Предраг Дудуковић.

Према подацима Централне банке, у прошлој години је сваки становник банкама дуговао 2.047 KМ.