Дуг за доприносе према Фонду за пензијско-инвалидско осигурање РС наставља да расте, а највећи дужници долазе из јавног сектора, што креира круг у којем држава у ствари дугује сама себи.

На половини године дуг за доприносе је достигао 429,4 милиона марака и у односу на исти период прошле године порастао је за око 24 милиона.

Највећи дужници за доприносе, како показује евиденција Фонда ПИО РС, су здравствене установе и предузећа у којима је држава већински власник.

Само једна приватна фирма налази се међу десет највећих дужника за доприносе у Српској. Милионска дуговања за доприносе, упозоравају у Фонду ПИО, отежавају и продужују рок за исплату пензија. У њихову касу сваког мјесеца се од доприноса слије у просјеку око 62 милиона марака. За исплату пензија је, међутим, мјесечно потребно око 83 милиона KМ. 

Недостатак новца некада је намириван задуживањем Фонда ПИО путем кредита, а од када је исплата пензија пребачена на трезор трошак пензија је пао на републички буџет. Због проблема са ликвидношћу исплата пензија умјесто два-три траје и по десетак дана.

"Kада би сви редовно уплаћивали доприносе, одмах би био обезбијеђен новац за све пензије. Овако, сваки мјесец нам фали око пет-шест милиона марака, због чега и исплате пензија трају дуже", објашњава портпарол Фонда ПИО РС Тихомир Јоксимовић.

Он каже да је прилив новца од доприноса у Српској, ипак, бољи у односу на земље у региону.

"У Србији и Хрватској много више додају из републичке касе за исплату пензија, тачније око 45 одсто, док ми никада нисмо прелазили 22 одсто", додао је Јоксимовић.

Предсједник Уније удружења послодаваца РС Драгутин Шкребић каже да је невјероватно на који начин у нашем друштву функционише уплата пореза и доприноса.

"Дешава се да буџетски корисници не могу плаћати своје обавезе. Смањена је привредна активност и на крају имамо мање убраних пореза и доприноса. Потребно је смањити јавну потрошњу, а мора бити смањено и опорезивање рада. То је неминовно, а тај корак је дефинисан и у реформској агенди. Међутим, двије године о томе причамо, а ништа није предузето",  додаје Шкребић.

Економски аналитичар Зоран Павловић каже да ниједан књиговођа у РС неће дозволити послодавцу из приватног сектора да исплати личне дохотке без уплаћених доприноса, док је то код јавних предузећа и установа постала пракса.

"То значи да имамо двоструки аршин према обавезама када је у питању исплата личних доходака", истиче Павловић. Он наглашава да је то аномалија која се десила у друштву и која је резултат прекомјерног запошљавања у јавним предузећима и установама.

"Све то доводи до ситуације да фирме попут "Жељезница РС" или неке болнице не могу исплатити плате у цијелости, па користе то што су од јавног значаја да не уплате доприносе. То треба строже да контролише Пореска управа", додао је Павловић.

Дуг субјеката којима је одобрен репрограм и који плаћају текуће обавезе (милиона KМ):

- УKЦ РС - 30,8

- "Свислајон ИАТ" Требиње - 10,1

- Болница Источно Сарајево - 8,5

- Болница Добој - 8,1

- "Жељезнице РС" - 7,0

- Универзитетска болница Фоча - 6,9

- "Kосмос" Бањалука - 5,1

- Болница Бијељина - 2,6

- Општа болница Приједор - 3,3

- Дом здравља Требиње - 2,9

Дужници који немају репрограм:

- "Новотекс" Требиње (у стечају) - 9,5

- "Бирач" Зворник (у стечају) - 4,8

- "Младост" Мркоњић Град - 3,7

- "Нова форма" Шамац - 2,1.