У вријеме када се доносила одлука о куповини мобилне болнице то је било једино исправно рјешење, јер нам ситуација на терену није дозвољавала да чекамо да нам се деси да нема мјеста у болницама и да немамо гдје да смјестимо заражене и обољеле, каже у интервјуу за Српскаинфо премијер Републике Српске Радован Вишковић.

С обзиром на то да добављач није завршио цјелокупну испоруку, као што је било наведено у уговору, Републички штаб за ванредне ситуације задужио је прошле седмице Институт за јавно здравство Републике Српске да раскине уговор с предузећем “Глобал Балкан” у вези с набавком мобилне болнице, те да тражи поврат од 4,2 милиона КМ, колико је уплаћено за ову болницу.

Вишковић за Српскаинфо истиче да ће добављач вратити цјелокупан износ новца и да Српска неће бити оштећена.

Много је расправе у јавности изазвала управо набавка те мобилне болнице. Да ли ју је заиста било потребно набавити?

Лако је бити генерал након битке. Да смо знали у марту какво ће стање бити у мају сигурно да би рекли: „Па, не треба нам болница, не треба нам 200 респиратора, не треба нам ни два милиона маски и свашта нешто“. Међутим, доносити одлуке у то вријеме, када је пандемија била на врхунцу и када су све земље како у окружењу тако и широм свијета бројале мртве и заражене, није уопште било једноставно. Нека се неко стави у моју улогу тих дана и тих ноћи када сам увече лијегао и ујутро се будио са сликама мртвих из Италије, Шпаније, Србије и других земаља. Како је било гледати слике из Италије и Шпаније, гдје у једном моменту нису стигли да сахрањују мртве већ су их остављали у спортским дворанама и ходницима. Плашили смо се да би то могло и нас да задеси и жељели смо на вријеме да осигурамо да до тога не дође. Шта би било да се, не дај боже, којим случајем десила ситуација да било ко од нас дође у позицију да доведе неког свог ближњег у болницу и да му тамо кажу да нема мјеста и да му не могу помоћи. Зашто не поставимо такво питање?!

Да ли смо били близу тога?

Јесмо, јер смо се грчевито борили с временом да задржимо број заражених на ниском нивоу и да се у исто вријеме сналазимо, улажемо у адаптацију неких давно напуштених објеката, који су били предвиђени за рушење, и да их претварамо у болнице. То је у том моменту радио читав свијет. На сву срећу, нисмо доживјели судбину Италије, Шпаније и још неких земаља. Знам да би многи ликовали и радовали се томе, како би могли онда упријети прстом у нас и рећи да смо ми одговорни, јер смо били неспособни. Нисмо смјели чекати да нам мобилна болница затреба. Ишли смо логиком “шта ако нам буде требала”. Шта ако нагло скочи број заражених, рецимо у Херцеговини, Приједору, Бијељини… Ова мобилна болница би се у том случају могла рашчланити и поставити, на примјер, на 10 локација по 50 кревета. То је био једини разлог зашто смо се одлучили за ову куповину. Радили смо све што је било могуће да спријечимо да нам та болница затреба и да сачувамо људске животе. На жалост, нисмо успјели спасти све животе. Желим још једном да упутим искрено саучешће свим оним грађанима чији се вољени, на жалост, нису успјели изборити с вирусом.

Да ли сте задовољни оним што је направљено на сузбијању пандемије у Српској?

Важне су чињенице, а оне говоре да смо сачували наш здравствени систем и да смо успјели да пандемију одржимо под контролом како нам се не би десио италијански сценарио. Када погледам уназад и сјетим се какво је стање било у марту и априлу, када су сви били у страху и паници, а морате доносити одлуке хладне главе и у исто вријеме гледате слике стотине мртвих и заражених од Италије, преко Шпаније, Француске и других земаља. Шта сте могли очекивати у Српској него да се исто и нама може десити. Све што смо радили, а показало се данас да смо радили на исправан начин, било је да спријечимо управо тај сценарио. Ми смо мала економија, мала заједница и наши финансијски ресурси су ограничени, наши здравствени ресурси су ограничени, наше могућности су значајно мање него све земље које сам набројао. Показали смо да смо једним оранизованим радом, добром координацијом, добрим мјерама и добрим одлукама које смо доносили, успјели ставити пандемију под контролу. По ко зна који пут ћу се захвалити нашим грађанима који су поштовали све наше мјере, јер да нису били одговорни и да нису поштовали све те мјере, ми не би могли имати све ове резултате које имамо. Зашто не поменути и податак да ниједан здравствени радник у Српској није заражен у ковид амбулантама и одјељењима. Многи не могу да се тиме похвале. То значи да је наш здравствени систем функционисао добро и по свим препорукама СЗО, као и да су наше процедуре биле исправне и да смо као Српска обезбиједили довољно заштитне опреме за наш здравствени систем, наше људе, докторе, медицинске сестре, техничаре и све оне који су свакодневно по неколико сати морали радити са зараженима. Ми смо за непуна два и по мјесеца у здравствени систем Српске уложили скоро 100 милиона КМ.

Опозиција је критиковала ребаланс буџета, јер сматрају да није потребно додатно задуживање код страних кредитора већ да треба правити уштеде и одустати од неких инвестиција и пројеката. Како коментаришете ове критике?

Опозиција нас критикује за све и свашта. Било је критика као и да нисмо имали неке своје резервне фондове и слично. То није тачно. Ми смо за 2019. годину имали суфицит од 70 милиона марака, а имали смо консолидовани суфицит из неког ранијег периода у износу од 30 милиона КМ. То је укупно 100 милиона КМ. Заједно с продајом обвезница Републике Српске на самом почетку пандемије обезбиједили смо још додатних 135 милиона КМ. У суштини ми функционишемо све ово вријеме с тим новцем. Из који додатних средстава би ми исфинансирали све ове обавезе које смо давали привреди – доприносе за март, плате и доприносе за април, доприносе и дио плата за мај… Исплаћивали смо плате онима који су остали без посла за вријеме пандемије, односно за оне привредне субјекте или дјелатности које су нашим мјерама били онемогућени да раде како би се спријечило ширење пандемије. Онда смо обухватили и оне који су на индиректан начин претрпјели штету. Дакле, укупна давања за здравствени сектор и оно што је планирано реалном сектору износи негдје око 250 милиона марака. Ако у том ребалансу буџета имамо пројектовано да ће нам приходи бити мањи за 240 милиона КМ, а да смо већ планирали давања здравственом и реалном сектору у износу од 250 милиона КМ, постављам питање од којег новца. Не расте новац на дрвету. Ми смо се и више него одговорно понашали у овом периоду и мислим да то смета нашим критичарима. Очекивали су да се нећемо снаћи у овој ситуацији и да ћемо на неки начин подлећи притиску, који је заиста био велик. Није лако бити премијер у вријеме када имате такву пандемију свјетских размјера, која је пуно јаче економије и државе ставила на кољена. Могао сам се и ја за вријеме пандемије склонити као што су многи урадили. Многи су били невидљиви у протекла два и по мјесеца. Када су видјели да је офанзива прошла, измигољили су из својих скровишта и ‘ајмо сада критиковати. Не патим од критика, нисам оптерећен ни да ме неко хвали.

Постоји страх да нас на јесен чека нови талас пандемије. Да ли опет можемо да очекујемо затварање граница, изолацију и све оно што смо имали у протекла два мјесеца?

Још нико нема одговор до када ће пандемија трајати, да ли ће се поново вратити и слично. Неки тврде да нас на јесен чека нови талас, али то је све за сада у домену нагађања. Мислим да смо на неки начин овим досадашњим мјерама едуковали наше грађане како би знали шта требају да раде и на који начин се заштитити – поштивајући мјере, носећи заштитну опрему, држећи физичку дистанцу, избјегавајући велике скупове у затвореном простору, а највише с непознатим особама које долазе са стране, јер никада не знате гдје може бити неко жариште и гдје у неком моменту можете покупити тај вирус. Значи, од наше одговорности, односно сваког појединца, лежи успјех у борби против овог вируса. Уколико нам се вирус врати на јесен у још већем обиму, бићемо спремнији да га дочекамо него што смо били у марту ове године.

С обзиром на то да ће буџетски приходи до краја године бити мањи за 240 милиона КМ, да ли ће доћи до смањења плата или отпуштања радника у јавном сектору?

Знам да има захтијева да се смањују плате у јавном сектору, али у овом моменту не размишљамо о томе. Смањење плата значи смањење јавне потрошње. Није нам то циљ. Наш је циљ да повећамо јавну потрошњу и да тиме допринесемо опоравку наше привреде. Ако нам падне јавна потрошња, појавиће се инфлација, недостатак новца, промета роба… а то онда води још више у кризу. Желимо да подстакнемо и локалне заједнице да и они упумпају што више новца на тржиште у Републику Српску како би се јавна потрошња повећала. Због пандемије која нас је задесила имамо око 4.300 радника који су остали без посла, од тога је преко 2.500 оних који су радили на одређено вријеме. У истом периоду око 2.700 грађана је нашло ново запослење. Наш однос и узајамно повјерење између Владе и пословне заједнице довели су до тога да сачувамо радна мјеста, да не дође до масовнијег отпуштања радника. Формирали смо и гарантни фонд уз помоћ којег ћемо помоћи предузетницима да лакше дођу до кредита и покрену свој бизнис. Омогућићемо пословним банкама да нашим привредним субјектима пласирају 200 милиона марака кредитних средстава. Ми с нашом гаранцијом у суштини гарантујемо 50 одсто тог кредита. Већ имамо у ИРБ једну кредитну линију и за помоћ локалним заједницама, гдје ћемо и њих стимулисати да и они финансирају инвестиционе пројекте који су за добробит грађана који живе на том простору.

Најбоље студенте чека запослење

Када прође пандемија наставићемо с активностима које смо покренули прошле године, а ријеч је о запошљавању најбољих студената с два јавна универзитета у Републици Српској. Прошле године је 35 студената генерације добило посао, односно одрадили су приправнички стаж и сада ће добити стални посао. Исто ћемо учинити и ове године. То је и мој лични допринос тим младим људима у Српској, који својим радом, трудом и залагањем показују да то заслужују. Желимо да им се одужимо и да их задржимо у Српској јер су они наша будућност. Не треба да школујемо таленте и да их пустимо да тек тако оду у иностранство. Желим да виде да неко цијени њихов рад и труд и да им омогућимо да раде и да стварају у Српској.

У свакој кризи има часних и поштених

У вријеме највеће кризе у Српској био је велики број одговорних и часних људи који су издвајали своја средства и донирали их здравственим установама, набављали заштитне маске, рукавице, одијела, респираторе и све што је било потребно нашим институцијама. Само на простору Бијељине за мање од три дана на моју иницијативу, коју сам пренио код пар привредника, окупило се неколико десетина људи који су скупили милион и по КМ за набавку 25 респиратора за потребе здравственог сектора. Ових дана сам био у Фочи, гдје смо отворили лабораторију за тестирање на корона вирус. Опрема за ту лабораторију купљена је захваљујући и средствима која су обезбиједила Удружење пољопривредних произвођача – мљекара Републике Српске и Удружење повртлара РС. Један привредни субјекат из Станара је одвојио милион КМ и набавио осам санитетских возила за здравствени сектор Српске. Захваљујем се овом приликом свим тим људима, од Требиња до Новог Града, који су се одазвали на наш позив и помогли. Неки су уплатили средства у Фонд солидарности. То је велики гест великих људи у тешко вријеме. А велики људи су и они који су донирали једну КМ или 10 КМ, у складу са својим могућностима, истакао је Вишковић.