На фарми „Златни Бор“ на којој се производи сир према швајцарским рецептима, а која се налази у истоименом фочанском селу на платоу кањона Таре, граде се дрвене кућице за смјештај туриста. Власници фарме – швајцарски бизнисмен Татомир Јовичић и Београђанин Предраг Џокић настоје да, осим производње сира, подстакну и сеоски туризам на атрактивном платоу највећег кањона у Европи.

„Тренутно имамо три-четири бунгалова, које ћемо рекламирати на познатим свјетским сајтовима за резервисање и тако покушати да развијемо сеоски туризам. Ово је највећи кањон у Европи, на свијету је већи само Гранд кањон у Америци, али нико не зна то да искористи, осмисли и покаже“, каже Јовичић, на чијој дједовини се налази фарма.

Он додаје да су недавно угостили прве туристе из Француске и Швајцарске, који су имали прилику да разгледају фарму и да уживају у погледу на Тару – „сузу Европе“, али и у наступу женске етно-групе Културно-умјетничког друштва Фоча, који је приређен на самој ивици кањона.

„Гости су се одушевили љепотом кањона“, каже Јовичић.

Он истиче да су, упркос свим проблемима са инфраструктуром – лошим путем и неуредним напајањем струјом, упорни да истрају у намјери да оживе плато кањона Таре.

„Другу зиму смо горе, направили смо добар бренд – `златни сир`, који је тражен и изван граница БиХ. На фестивалу вина у Сарајеву амбасаде су нам наручивале сир, препознале су квалитет, што је нама подстрек да наставимо даље“, прича Јовичић.

Његов ортак Предраг Џокић нада се да се ове зиме неће поновити проблеми са слабим напајањем струјом.

„Захваљујући директору Радне јединице фочанске Електродистрибуције Милану Вукадиновићу, успјели смо, напокон, послије двије и по године да раскрешемо далековод, тако да се надамо да ће бити мање кварова. Када је ријеч о путу, најављено је да се почиње са радовима. Буџет је мали, али ће се бар мало поправити ситуација“, рекао је Џокић.

Начелник општине Фоча Радисав Машић најавио је да ће ових дана макадамски пут према Златном Бору, који се користи и за извлачење шумске грађе, због чега је често у лошем стању, бити поправљен, те да ће сљедеће године, највјероватније, бити асфалтиран.

„Ова фарма је велика шанса за развој сточарства и општина помаже онолико колико може, а то је помоћ у обезбјеђењу инфраструктуре. Ми смо и прошле године насипали пут, а пошто га користе шумарски радници, често пропада и рјешење је, очигледно, у његовом асфалтирању“, рекао је Машић.

Фарма „Златни Бор“ тренутно ради са 30 крава алпске расе „браун свис“, а планирано је проширење капацитета покретањем расплодног центра јуница, које би биле додјељиване сеоским домаћинствима на том подручју, што би, вјерују власници фарме, омогућило много већу производњу сира, али и оживљавање овог заборављеног краја.