Смиље из Херцеговине је једно од најквалитетнијих на свијету, користи се у козметичкој индустрији и фармацији. Од њега се праве етерична уља која завршавају на свјетском тржишту. Због велике потражње и добре цијене многи се одлучују за плантажну производњу.

Лазар Окука из села Блаце у општини Берковићи чуо је да је потражња за смиљем велика а цијена добра, па се одлучио засадити скоро 10 000 садница овога биља. Каже није лако обрађивати херцеговачку земљу али нада се у добре приходе већ сљедеће године.

„Посадили смо нешто смиља, покушали па како ће то успјети ко зна, први пут се сади. Сада је цијена добра ако остане овако биће добро. Смиље се жање и продаје у сирово а цијена је сада 5 КМ“ каже пољопривредник Лазар Окука и додаје да је највећи проблем наводњавање.
И у Требињу се почело са плантажном производњом ове биљке, има плантажа и са око 50 000 садница смиља. Цијена килограма смиља овога љета достизала је и 5 КМ, откупљује га све већи број произвођача етеричних уља. Радован Анђелић етерична уља извози углавном у Европу. Цијена једног килограма уља износила је од 1600 еура па навише, каже Анђелић.

„Тржиште је Европа углавном Француска, Њемачка, Велика Британија Швајцарска али и Америка и Јапан. Све је покривено одговарајућим цертификатима о поријеклу“ каже Радован Анђелић за Херцег ТВ и додаје да за један килограм етеричног уља од смиља треба у просјеку око 750 кг смиља.
Анђелић нам је рекао да се један килограм етеричног уља од смиља произведе за око три и по сата а ове године његово предузеће произвело је више од стотину килограма етеричног уља. Херцеговачко смиље има компоненту која је добра против стреса док француско смиље има више компоненти које су везане за парфеме.

„Херцеговачко смиље садржи компоненте које су најбоље када је у питању арома терапија то је лијечење мирисима а француско је најбоље за козметику а и једно и друго иду у креме против старења па је то вјероватно и један од разлога што је потражња баш велика“ каже Радован Анђелић.
Прилив новца од пласмана прерађених производа у свијет све је већи. И смиље постаје полако важна извозна карта, првенствено Херцеговине, у којој полако заживљава плантажна производња смиља. Узгој смиља више је заступљен у Западној него у Источној Херцеговини. Осим смиља Анђелић откупљује још пелим, смреку, вријесак и друго биље за производњу чајева, зачина и етеричних уља.

Бојан Носовић