Други дан Форума почео је са два панела, Природна богатства у функцији равномјерног и регионалног развоја, те Smart sities као катализатор градова и регија.

Република Српска на најефикаснији и најекономичнији начин користи природне ресурсе; посљедица тога је и раст који Српска биљежи у више сектора, али и раст БДП-а, рекао је министар индустрије, енергетике и рударства Петар Ђокић, на панелу "Природна богатства у функцији равномјерног и регионалног развоја".

"Имали смо раст у 2017. Ове године очекујемо исто, а први мјесеци ове године говоре о расту у више сектора, оних који утичу на стварање БДП-а", рекао је Ђокић.

На бази пројекција економског развоја Српске, ови ресурси су на првом мјесту, каже Ђокић, наглашавајући да је енергетика подручје које у кратком временском периоду може дати велике резултате.

Ђокић је истакао важност изградње капиталних пројеката, попут ХЕ "Бук бијела".

"Близу смо постизању договора да се током љета крене у изградњу. Влада Српске је урадила све да се крене у изградњу овог капитаног објекта", рекао је министар Ђокић.

Најавио је да би Српска и Србија на љето могле да дефинишу један од пројеката који ће градити заједно. Српска са Србијом има активан дијалог, а која се укључила и у област инфраструктуре. Спремни су истиче Ђокић, да са партнерима развијају и друге пројекте.

"Српска има развијену грађевинску оперативу која може да се упусти у велике пројекте и имамо компаније које могу да буду носиоци изградње саобраћајница", закључио је Ђокић.

У посљедњих неколико година врло је чест појам smart siti или паметан град. 

Међутим, за већину људи па и нас саме, поставило се питање шта је то паметан град, који су критерији које је потребно задовољити да бисте били паметни.

На панеу Smart siti као катализатор градова и регија учесници су покушали одговорити на ово питање.

Сам појам може се најједноставније дефинисати као визија урбаног развоја, који користи дигиталне и комуникацијске технологије и интернет ресурсе, како би се што боље задовољиле потребе грађана и унаприједило дјеловање градских услуга.

Иако је на панелу констатовано да БиХ заостаје за земљама Запада, посљедњих неколико година напредак постоји.

Мирослав Коџоман, замјеник начелника општине Лакташи рекао је да је ова локална заједница међу првима у Српској почела да користи овај концепт.

"Систем састоји се из низа технологија, сензорских, то су на примјер радари, камере, преко којих се прати саобраћај", казао је Коџоман.

Прије неколико мјесеци и град Требиње је увео овај концепт.

Мирко Ћурић, замјеник градоначелника Требиња рекао је да њихов град треба оваква рјешења.

"Ми смо град са великом површином, а малим бројем становника. Смарт нам помаже да контролишемо ту површину. Овај концепт користимо у случају одлагања отпада. Први резултати су већ видљиви", рекао је Ћурић.

У сваком случају, панелисти су се сложили да ће ова технологија у наредних неколико година у БиХ постати доминантна.

Други дан овог важног економског догађаја кроз седам панела говориће се и о туризму, дометима и ограничењима различитих модела за финансирање пројеката од јавног интереса, а биће ријечи и о изградњи предузетничких екосистема јавних универзитета и убрзаном привредном расту и развоју Српске.

На скупу учествује више од 50 страних и домаћих предавача, 400 делегата, гостију и представника медија.

Првог дана било је говора о фискалној политици, регионалним инфраструктурним пројектима, радној снази која недостаје као ресурс, али и пољопривредни као неискориштеној шанси.

На Централном панелу разговарало се о реформским процесима у Републици Српској и Србији – значај регионалне сарадње.