Пореске управа Хрватске затражила је допуну података од пореских тијела појединих европских земаља, међу којима су и Италија и Њемачка, о штедњи хрватских грађана у тамошњим банкама.

 Захтјеви су послани тамошњим надлежним тијелима за размјену података о штедишама, а односе се на двадесетак највећих хрватских штедиша у банкама у тим државама.

Подаци који су из тих земаља стигли у Загреб у неким су дијеловима били непотпуни. Тако су, напримјер, недостајале информације о адресама штедиша и датуму њихова рођења, па чак и о банкама у којима хрватски држављани имају отворене рачуне. Сви су ти подаци прописани као саставни дио размјене података и питања о њима штампана су на прописаним обрасцима. Упркос томе, из дијела европских земаља нису их послали. Стога су се у Министарству финансија, како би избјегли евентуалне грешке, одлучили да затраже допуну података.
Недостатни подаци

Изостанак тих података у Загребу су уочили током анализе и обраде података које су досад добили у међународној размјени података о штедњи. То их је изненадило, јер се ради о прописаним подацима који се размјењују и које је хрватска страна, у склопу међународне размјене података, послала о странцима који штеде у хрватским банкама.

Рачуни с милијарду куна

Због тога тражимо надопуну података за двадесетак највећих хрватских штедиша у иностранству - истич суговорник Јутарњег.

О износима о којима се ту ради, као ни о именима штедиша, нико није желио да говори. Ипак, према првим подацима из размјене података о хрватским штедишама у иностранству, с краја прошле године, Хрватима су, чини се, за штедњу најзанимљивије банке у Италији и Њемачкој, дакле земљама које су, према тврдњама из Министарства финансија, доставиле непотпуне податке о хрватским штедишама. Тако Хрвати, показују прелиминарни подаци, у талијанским банкама држе око 400 милиона евра, а у њемачким више од 200 милиона евра.

Иначе, на рачуне у банке у 19 земаља из којих су у Загреб крајем прошле године стигли подаци Хрвати су, према првим подацима, ‘склонили’ око милијарду евра, а камате које су на ту штедњу остварили износе око 22 милиона евра. Овдје, међутим, недостају подаци за Аустрију и Швицарску, земље чије су се банке досад показале најатрактивнијима за хрватске штедише, па су и стварни подаци о хрватској штедњи у иностранству вјероватно вишеструко већи.
Битка с утајама

Сама размјена података о штедњи за хрватску страну није битна само ради могућности опорезивања камата на штедњу, колико ради сузбијања утаје пореза. Порезници ће на основу података добијених размјеном и поређењем са стварним имовинским стањем штедиша, што им омогућују ОИБ и остале базе података, процјењивати колико је који штедиша стварно финансијски ‘тежак’, те му евентуално разрезати порез који мора уплатити у државну благајну. Додајмо овоме како је то дио свјетске акције сузбијања пореске утаје и прања новца.