Херцеговина је препуна културно-историјских споменика, а један од највреднијих је стари храм у Љубињу, данашња Црква Рођења Пресвете Богородице и три цркве које се налазе испод ње. Археолози су испод каменог здања на рубу Љубиња пронашли мноштво остатака ранијих објеката од којих најстарији датира вјероватно из четвртог вијека.

„Данашњи храм изграђен је 1867. године на темељима три раније цркве. То су били храмови из четрнаестог вијека, дванаестог вијека, а најстарији остаци вежу се за храм који је грађен између четвртог и шестог вијека, тако да је ово споменик из рано хришћанског периода“, каже Саша Kојовић, љубињски парох.

Црква Рођења Пресвете Богородице у Љубињу национални је споменик Босне и Херцеговине, наставља Kојовић, а и имала је тај статус и прије него су археолози испод ње пронашли остатке старијих цркава.

„Љубињски крај је још неистражен те се не може са сигурношћу тврдити да су древни храмови који се налазе испод данашње цркве најстарији објекти на овом простору. Археолошка ископавања на цркви рађена су 2014. години, а извршили су их стручњаци из Музеја Херцеговине у Требињу и Завода за заштиту споменика из Бања Луке“, каже парох Kојовић.

Црква је грађена је од клесаног камена, има звоник ‘на преслицу’ са три звона, од којих је једно оштећено за вријеме Другог свјетског рата. Црква је прекривена плочом, више пута је обнављана, а наша екипа затекла је вриједне раднике који су довршавали реконструкцију звоника.

Дрвени иконостас попуњен је са иконама на платну, које се завршавају Христовим Распећем. Посебну вриједност имају „Служабник“ — црквена књига штампана у Венецији 1580. године, Св. Јеванђеље, штампано у Москви 1789. године, које је црква добила 1890. године као поклон Црквене општине Св. Спиридона из Трста, као и литија на којој је лик Христа и Богородице.

Након посљедњих археолошких ископавања унутрашњост цркве добила је на једном дијелу стаклени под те се дијелови ранијих храмова на којима је настала лијепо виде. Овако овај посебни споменик у Љубињу постаје вишеструки пресјек историје и свједочи о вјековима који су остали иза њега.