Требињка Мирсада Лучић није једина, али је свакако најстарија и најчешћа жена рибар с обала Требишњице.

"Можда по годинама нисам најстарија, иако имам 65 година, али мислим да по рибарском стажу јесам, јер рибарим сигурно пола вијека, мада једно вријеме док сам радила нисам имала баш много времена за то", каже ова дама с Требишњице, која и ових дана забацује удицу.

Она зна да још није почела риболовна сезона, па и ако се нека риба упеца пустиће је, каже, поново у воду.

Рибарење је било њена велика утјеха, нарочито у вријеме рата, када се, како каже, од стварности бранила ријеком и уживањем у риболову, а неријетко јој се дешавало да само прошета ријечном обалом и скупи снагу за нови дан.

"Навикла сам сваки дан да идем у рибу, да забацим удицу барем два пута, макар била на обали само пола сата, јер је то неки ритуал без којег се не бих смирила, без обзира и на хладноћу и на кишу и то знају сви који рибаре на Требишњици", прича Мирсада за "Независне".

И њен син је такође риболовац, али су и њен унук од шест година па и унука од седам година страствени риболовци, који редовно иду с баком на пецање и доносе кући своје прве улове.

Kаже да се у Требишњици може доста уловити, мада је ријечно дно поприлично обрасло травом, па се и риба ту теже улови, јер нема оног некадашњег корита које је било пјесковито и свака се риба видјела голим оком.

Рекорде, додаје Мирсада, никада није бројала нити је вагала свој улов, мада је имала и пастрмки од око два килограма, а посљедња коју је уловила крајем октобра била је такође пастрмка од око килограма и по.

"Никада нисам гледала на финансијску исплативост мог хобија, јер нико у мојој породици не једе рибу, тако да готово све што упецам подијелим другима, па чак и мој син све што упеца углавном раздијели", додаје Мирсада.

На Требишњици има тек понека жена рибар, уријетко забацује удице на ријеци, али је Мирсада неуморна и, како каже, сваког дана ће док је здравље буде служило рибарити барем по пола сата.