Црна Гора, Албанија, Јерменија и Азербејџан налазе се у самом врху свјетских земаља са највећим дисбалансом дјеце мушког и женског пола, а неке процјене говоре да у Црној Гори већ сада има око 3.000 жена у репродуктивном добу мање него што би требало да их буде.

Према званичним подацима у Црној Гори сваке године абортус уради више од 1.400 жена, а процјењује се да је у више од 70 одсто случајева ријеч о намјерном прекиду трудноће.

Колико је дисбаланс између новорођених дјечака и дјевојчица у Црној Гори нарушен, вјероватно најбоље описују подаци Завода за статистику Црне Горе (Монстат), према којима се у посљедњих двадесет година на 109 рођених дјечака у просјеку годишње рађа само 100 дјевојчица, док је природан омјер обично 102 или 103 дјечака на 100 дјевојчица.

Читав проблем је, рекло би се, настао усљед злоупотребе пренаталних тестова за рано откривање пола дјетета (који су и у Црној Гори и у Србији забрањени), али се по свему судећи ипак дешава, јер црногорске жене не одолијевају притиску да роде сина, па абортирају дјевојчице.

Такође, према писању медија, већ годинама далеко од јавности траје уходана шема између црногорских гинеколога и њихових колега у приватним клиникама у Београду, који "помажу" женама да ураде болан и скуп тест хорионских чупица, и тако сазнају пол дјетета прије истека законског рока за абортус који износи десет недјеља.

Како би се скренула пажња на тај озбиљан проблем, у Подгорици је недавно у организацији Центра за женска права одржан перформанс у жељи да се укаже на праксу злоупотребе пренаталних тестова и селективну примјену абортуса, а што се све већ у великој мјери негативно одражава и на демографску слику Црне Горе.

Организатори су такође у Студентском парку открили спомен плочу симболично посвећену "Нежељеној", у знак сјећања на све дјевојчице којима је на овај начин ускраћена прилика за живот.

Том приликом је извршна директорица Центра за женска права Маја Раичевић поручила да је иницијатива усмјерена на систем вриједности који дискриминише дјевојчице и на негативну тенденцију друштва у којој су дјевојчице мање жељене него дјечаци.

- Тема наше кампање и наше иницијативе је да покренемо друштвени дијалог који ће превазићи систем вриједности у којем женска дјеца не уживају једнака права као мушка. Тај проблем се одражава на положај жена у свим областима друштва и посљедице су тако драстичне да имамо пораст броја селективних абортуса у Црној Гори и злоупотребу пренаталних тестова - каже Раичевићева.

Кампања укључује и потписивање петиције која ће бити упућена Влади Црне Горе, а односи се, како је појаснила Раичевићева, на захтјев за решавање проблема пренаталног одабира пола у Црној Гори.

- Ово није само наша кампања, ово је кампања читавог црногорског друштва и начин да нешто урадимо за наше дјечаке и дјевојчице. Ово је кампања за будућност црногорског друштва - поручује Раичевићева.

Она је нагласила да у кампањи није ријеч о репродуктивним правима жена, тј. праву на абортус, већ је искључиви циљ утицај на негативне патријархалне вриједности, које, због традиције мушког насљедника, дјевојчице стављају у негативан положај.

Љекарка Клиничког центра Црне Горе Оливера Миљановић, која такође подржава ову акцију, сматра да у Црној Гори постоји "тренд неравнотеже полова дјетета".

- У Црној Гори постоји тренд неравнотеже између полова на рођењу и он се за посљедњих 15 година, према нашим истраживањима, креће: 110 дјечака на 100 дјевојчица. Тај тренд једино има отклон у 2016. години, када имамо нормалан однос 103 на према 100. Да ли је ово свјетло на крају тунела и да ли смо нешто заиста урадили не можемо закључити на основу једне године - појашњава Миљановићева.