Данас се обиљежава Свјетски дан борбе против дијабетеса.

Обиљежавање Свјетског дана дијабетеса 14. новембра увеле су Међународна федерација за дијабетес и Свјетска здравствена организација, како би указале на пораст броја обољелих од дијабетеса широм свијета. 

Тема овогодишњег обиљежавања Свјетског дана борбе против дијабетеса у Српској је "Жене и дијабетес". Кампања Свјетског дана борбе против дијабетеса, овај пут има за циљ да промовише равноправан приступ свим женама, које су ризику или живе са дијабетесом, на лијекове и медицинска средства која се користе у превенцији и лијечењу дијабетеса, едукацију и информисање потребно за постизање оптималних исхода у лијечењу дијабетеса, те на подизање свијести у циљу спријечавања дијабетеса типа 2, саопштено је из Министарства здравља Републике Српске.

Према подацима Института за јавно здравство Републике Српске у 2016. години у Републици Српској пријављена су укупно 1.273 нова лица обољела од дијабетеса, од чега је пријављено 609 новообољелих особа женског пола и 664 новообољелих мушког пола. 

Укупан број обољелих од дијабетеса у Републици Српској у 2016. години, према подацима Института, износио је 56.016, од којих је пријављено 31.193 особе обољеле од дијабетеса женског пола и 24.823 обољелих особа мушког пола. Према међународним показатељима (узимајући у обзир процијењену преваленцу дијабетеса у Републици Српској на 6-8 одсто) ово чини око 65 до 70 одсто од процијењеног укупног броја обољелих у Републици Српској.

Из Министарства подсјећају да постојање програма који промовишу здраве животне стилове и превенирају факторе развоја ове болести, усаглашених са Политиком унапређивања здравља становништва у Републици Српској до 2020. године, представљају основ одговора на очекивано повећање броја обољелих.

Активности раног откривања дијабетеса у стадијуму када се још увијек не препознају симптоми ове болести, уз квалитетан и ефективан третман обољелих, са организованом едукацијом и подршком обезбијеђеном, не само обољелима него и њиховим породицама, уз праћење броја и стања обољелих и активно укључење локалне заједнице у одговор на дијабетес, представљаће основ за успоравање растућег тренда броја обољелих од ове болести у Републици Српској и у наредним годинама, наводе из Министраства.

Дијабетес се данас, због свог социјално-медицинског значаја назива и болешћу цивилизације. Са епидемијским потенцијалом, као једно од најчешћих хроничних незаразних обољења, дијабетес представља значајан јавно-здравствени проблем. 

Анализе су показале да је дијабетес водећи узрок сљепила, терминалне бубрежне инсуфицијенције и нетрауматске ампутације екстремитета, као и преране радне неспособности код радно активног становништва. Сматра се да је дијабетес један од водећих узрока инвалидитета и умирања у свијету. Доказано је да дијабетес повећава ризик од кардиоваскуларних и цереброваскуларних обољења за два до седам пута, а због специфичног лијечења, хроничног тока, компликација и инвалидитета, дијабетес има значајно учешће и у укупним трошковима здравствене заштите. 

Према подацима Међународне федерације за дијабетес, тренутно у свијету, има више од 199 милиона жена које живе с дијабетесом, а до 2040. године, предвиђа се повећање до 313 милиона. Дијабетес је девети водећи узрок смрти жена глобално, узрокујући 2,1 милиона смрти сваке године. 

Жене које живе са дијабетесом могу имати негативан утицај овог обољења на трудноћу. Према подацима Свјетске здравствене организације, двије од пет жена које живе са дијабетесом су репродуктивне доби, што чине преко 60 милина жена широм свијета. Без адекватног планирања породице, дијабетес типа 1 и типа 2 може повећати ризик од смртности мајке и дјетета. Такође, један од седам порођаја прати гестацијски дијабетес, што представља значајну и неријетко занемарену пријетња здрављу мајке и дјетета. 

Код већине обољелих од дијабетеса типа 2, ова болест може да се спријечи. Такође, код обољелих од дијабетеса може се значајно одгодити развој компликација дијабетеса. Зато је потребно да се и становништво, као и други сектори активно укључе у борбу против ове болести на начин да се упознају и практикују здраве стилове живота.

Потрудимо се да најмање 30 минута дневно вјежбамо (брзог ходања, вожње бициклом, пливања или плесања). Показало се да само 30 минута редовног дневног пјешачења може смањити ризик од настанка дијабетеса типа 2 за 35 до 40 одсто.

Ризични фактори за настанак дијабетеса: гојазност и прекомјерна тежина, изостанак кретања и/или вјежбе, претходно утврђени поремећаји вриједности шећера у крви, нездрава исхрана, висок крвни притисак и висок холестерол, постојање дијабетеса код ближих чланова фамилије, тевпостојање дијабетеса у трудноћи.