У Цркви Вазнесења Господњег у Невесињу данас је служена Света архијерејска литургија поводом Митровдана, Дана општине и славе Борачке организације Републике Српске, те обиљежавања митровданских битака 1992. и 1994. године.

Његово преосвештенсто владика захумско-херцеговачки и приморски Григорије рекао је у бесједи након литургије да су се на Митровдан догодиле најславније и најчистије побједе.

Он је нагласио да је дух Светог Димитрија био присутан у сваком погинулом борцу и рањенику, да је то дух који је храбар, непоколебљив, дух пожртвовања, дух који каже да слобода нема цијену и који је неуништив.

„Тим духом надахнути, погинули су најхрабрији међу нама“, додао је владика Григорије.

Он је нагласио да је потребно за Невесиње борити се, не само у рату, већ и у миру, на све могуће начине који су дозвољени, људски и културни.

Владика Григорије је навео да је од зла на свијету гора само глупост јер глупости се не можемо супротставити.

„Ако хоћемо да се ослободимо глупости, морамо тежити људскости. Митровданска офанзива није само војничка побједа, није само побједа Срба над онима који су нас напали већ прије свега људска побједа, побједа људскости. Зато ако хоћете да видите гдје има људи онда треба да идете у Невесиње“, рекао је епископ Григорије.

Литургији су присуствовали српски члан Предсједништва БиХ Младен Иванић, делегација Народне скупштине Републике Српске, те бројни гости и вјерници.

Митровданским биткама одбрањено је Невесиње, Херцеговина и Република Српска, а 476 бораца Невесињске бригаде, коју су чинили борци из Невесиња и долине Неретве, дало је животе за Републику Српску.

У Митровданској бици 1992. године погинула су 42 борца, а рањено их је око 750, док су на Митровдан 1994. године погинула 22 борца, а рањено 140.

Прва Митровданска битка једна је од највећих у одбрамбено-отаџбинском рату јер је око 3.500 припадника Невесињске бригаде побиједило пет пута јаче јединице састављене од Хрватске војске, Хрватског вијећа одбране и такозване Армије БиХ које су са 15.000 војника и праћене јаком артиљеријом кренуле на Невесиње с циљем спајања са Дубровником и изласка на југословенску границу.