Требињац Милош Поповић је, након завршене економске школе и одслужења војног рока, не могавши да нађе запослење, одлучио да се окрене старом имању у селу Дријењани и покрене посао прављења сока од дивљег нара.
Стари рецепт који се не говори свакоме наслиједио је од маме и баке, јер су оне, откакако зна за себе, правиле сок од дивљег нара, којег у његовом селу самониклог има на све стране. Тако је он, будући да им је и као мали волио помагати, наставио производњу у већим количинама.
Данас у понуди има чисти цијеђени сок од нара, који се користи и као лијек, али и сируп, у који се додаје шећер, па се конзумира разблажен с водом.
"Случајно сам се срео с неким Бањалучанима који су тражили сок од нара управо из овог краја и наручивали ми све веће количине, па сам и ја производио све више, тако да ми до љета не би ништа остало. Повећавајући количине, до данас сам удесетостручио производњу", каже Милош.
Он тврди да нема посебне тајне у његовом производу, јер је највећа тајна у здравој природи, која даје дивљи нар.
Kада је производња кренула озбиљније се посветио и сопственој производњи сировине, па је успио ожилити 500 садница из природе и пресадити их на своју плантажу, а онда развести и систем за наводњавање.
"Најприје сам посадио воћњак на четири дунума и 500 садница те развео комплетан систем за наводњавање кап по кап, да бих касније посадио још један, мањи, са 100 садница, али ми је, нажалост, овај већи у потпуности изгорио у љетњим пожарима", прича Милош и додаје да се нада да ће од локалне заједнице добити барем неко обештећење.
Прије пет година је конструисао и хидрауличну пресу за цијеђење сока, у чему су му нешто помогли стручњаци из ове области, а нешто мајстори Индустрије алата Требиње, тако да данас, умјесто старе ручне пресе у коју се ставља један по један шипак и која је три тоне плода циједила двадесетак дана, тај посао уради за дан.
Kаже да се ипак од овог посла не може живјети, па се бави и пчеларством.
На тај начин издржава породицу, супругу која је незапослени дипломирани економиста и једно дијете, док је друго на путу.
Шта Ви мислите о овоме?