Удружење Невесињаца у Београду је осму годину за редом у знак сјећања на Митровданске битке које су се одиграле 1992. и 1994. године организовало служење помена свим погинулим борцима Невесињске бригаде, Херцеговачког корпуса и Војске Републике Српске.

И данас се у Србији мало тога зна о највећој бици која се одиграла у посљедњем одбрамбено отаџбинском рату.  По броју војника, утрошеној муницији као и територији која је нападана није било веће битке од оне која се десила на Митровдан 1992. године код Невесиња.

Овогодишњи помен у цркви Светог Саве на Врачару служио је старјешина храма архимандрит Стефан Шарић уз саслужење протојереја ставрофора Радивоја Панића, Ратка Савића, Лазара Манигоде и ђакона Игора Давидовића уз пратњу црквеног хора.

Увијек кад се молим за душе и спасење свих бораца српске Херцеговине присјетим се времена када сам тамо службовао у периоду од априла 1996. до краја јуна 2002. године. Посебне су биле литургије служене у цркви светог великомученика Димитрија – рекао је отац Лазар Манигода присјећајући се тешких искушења и страдања у одбрани отаџбине.

Није се било лако одбранити од непријатеља који су нападали са свих страна. Зато је и погинуло толико бораца. Потрудимо се да станемо пред њихова имена и да их помињемо имајући свијест о томе да нико није дао већу жртву од њих. Дали су животе за крст часни и слободу која је увијек угрожена и коју морамо бити спремни увијек да бранимо. Не можемо сви бити војници, али се можемо кроз вјеру Христову надати ако некад и паднемо да морамо устати - закључио је своју бесједу отац Лазар Манигода.

Након помена окупљени Херцеговци су се у парохијском дому Храма Светог Саве присјетили времена од кога је прошло четврт вијека.

У име Удружења присутне је поздравио предсједник Скупштине Љубо Бабић.

Кроз истинит драмски текст на вријеме прве и друге митровданске битке подсјетили су нас командант трећег батаљона Невесињске бригаде Миленко Лаловић, Јована Дука и Горан Лучић.

Ријеч је потом узео и чувени командант Невесињске бригаде пуковник Новица Гушић.

– О митровданским офанзивама много ће се још писати. Увјерен сам да ће се у будућности много тога примјењивати у тактичко оперативним и стратегијским облицима – рекао је Гушић.

– Сјећање на пале борце и ратне инвалиде мора да остане доживотно. Као што су наши преци у претходним биткама бранили Невесиње и полагали своје животе, тако и смо се и у одбрамбено отаџбинском рату борили за слободу – рекао је Гушић напомињући праводљубивост Херцеговаца.

– Не може да буде правде, ако нема слободе, а за њу смо се у свим временима морали изборити – рекао је Гушић и напоменуо да је јединство сачувало Невесиње и Херцеговину.

– Није било идеолошких и страначких подјела. Сви смо се борили за исту српски заставу и одбрану слободарског духа Невесиња и отаџбине – рекао је Гушић не кријући задовољство због подизања споменика браниоцима Невесиња.

– Неки су хтјели и Титу да подигну споменик заборављајући да владари долазе и пролазе. Одавно је било вријеме да се споменик подигне браниоцима слободе. Тек кад будемо цијенили себе можемо да очекујемо да ћемо се подићи и на културном, економском и свим другим основама – закључио је ратни командант Новица Гушић.

Пуковник Зоран Јањић је присутне извјестио да ће у Невесињу у склопу митровданских свечаности бити промовисана и монографија славне Невесињске бригаде која ће представљати веома значајан историјски документ о биткама које су пресудно утицале на одбрану и опстанак српске Херцеговине.

На крају програма присутне је поздравио и народни гуслар Славко Алексић који је све заинтересоване позвао на промоцију своје књиге „Читај где се отвори“ која ће се 27. новембра 2017. године одржати у малој сали Коларчеве задужбине у Београду.

Помену и сјећању на Митровданске офанзиве присуствовали су припадници славне Невесињске бригаде, као и велики број Херцеговаца у Србији, а међу њима је био и замјеник предсједника Одбора за дијаспору и Србе у региону Миодраг Линта.