Унија за одрживи повратак, која је почетком ове седмице саопштила да је од 2013. до октобра 2017. године БиХ напустило више од 150.000 грађана, упозорила је и на број људи који се одричу бх. држављанства. Да су разлози за забринутост оправдани показују и подаци Министарства цивилних послова БиХ, према којима се држављанства Босне и Херцеговине за 21 годину одрекло 77.096 особа. У посљедњих пет година, од 2013. до новембра 2017. године, то је учинило 18.370 грађана.

Највише грађана држављанства се одрекло 2003. године, чак 9.070, годину раније их је било нешто мање – 8.212, а бројка се од 2003. почела постепено смањивати па је тако 2004. износила 6.993, 2005. је била 5.657, 2006. је била 4.716, годину касније 4.655, затим 3.478, а након тога 3.297. Број је 2010. благо скочио на 3.585, да би годину након тога пао на 3.370. Тренд повећања броја грађана који су се одрекли бх. држављанства почео се биљежити од 2012. године до данас и по годинама се кретао овако – 3.418, 3.447, 3.507, 3.528, 4.270 и за десет мјесеци ове године 3.618.

Драстична је разлику у броју људи који су се одрекли држављанства у односу на послијератне године када је пасош матичне земље 1996. и 1997. године неким страним пасошем замијенило по шест особа, затим 1998. њих осам, након тога 14 и 2000. године 51. Масовнији тренд је почео 2001. године када се бх. држављанства одрекло 2.190 особа.

Из Министарства цивилних послова наводе да странке у поступку одрицања нису дужне да наведу разлоге, осим чињенице да већ посједују или им је загарантовано стицање држављанства друге државе. У неформалним разговорима као стварне разлоге најчешће наводе право на посједовање некретнина, олакшано путовање, олакшано студирање у иностранству, сигурнији радноправни статус и слично.

"Најчешће се одрицање вршило ради стицања држављанства Њемачке, Аустрије, Словеније, Норвешке, Данске, Чешке, Србије, Хрватске и Црне Горе", казали су нам из Министарства цивилних послова БиХ.

Данска је у међувремену донијела нови закон према којем не тражи одрицање, а споразум о двојном држављанству БиХ има са Шведском, Србијом и Хрватском.

"Многи наши грађани који су отишли ван земље планирају и остати у државама у које су иселили. Свјесни су да би за остваривање свих права као равноправни грађани неке земље требало да прихвате и њено држављанство. Велики број грађана који одређени временски период проведу у другој земљи настоје да покрену и властити бизнис, а то им је много лакше ако прихвате држављанство те земље. С друге стране, уколико су у питању породице с дјецом, одричу се држављанства ради образовања", казали су нам из Уније за одрживи повратак и интеграције.

Такса за одрицање износи 800 KМ, за државе бивше СФРЈ такса је 200 KМ, а ако се врши путем дипломатско конзуларне мреже БиХ у иностранству, плаћа се још и конзуларна такса. Из Уније истичу да ће број грађана који се одричу држављанства без сумње расти уколико БиХ не подузме мјере и не изгради механизме за стварање повољнијег амбијента.