Пресуда српском генералу Ратку Младићу, која ће бити изнијета 22. новембра у Хагу, биће посљедња велика одлука Хашког трибунала.

Овај суд, који ће остати упамћен као један од најконтроверзнијих у историји, затвара се 31. децембра. Званична церемонија затварања биће одржана 19. децембра, у дану када Срби славе једну од својих највећих слава, Светог Николу, пишу „Новости”.

Трибунал су формирале Уједнињене нације прије 24 године да донесе правду жртвама и помири завађене народе у региону.

„Када сам први пут дошао у Трибунал 8. новембра 1994. године, мој први утисак је био да се спрема велика представа политичког суда”, присјећа се Милан Вујин, први српски адвокат у Хагу, који је бранио Душана Тадића.

Епилог је сљедећи: оптужено је 161 лице, од којих су више од половине Срби – њих 108, а осуђено 63. Када се саберу казне затвора, Срби су добили више од хиљаду година робије. У Хагу је умро Слободан Милошевић не дочекавши крај процеса, у притворским јединицама умрла су још четворица Срба, неки су преминули по разним казаматима.

Трибунал је на свој списак тражених ставио цијели војни и политички врх Републике Српске и Србије. Србија је од Видовдана 2001. године, када је изручен Слободан Милошевић, тамо послала још једног свог предсједника – Милана Милутиновића, затим предсједника Српске Радована Караџића, предсједника влада, начелнике генералштабова, министре унутрашњих послова и многе друге политичке, војне и полицијске руководиоце.

У Хагу су тренутно и Радован Караџић и Ратко Младић. Караџић је првостепено оптужен на 40 година робије, сада је у току жалбени поступак. Младић чека првостепену пресуду. У Хаг су доспијевале углавном вође паравојних и терористичких организација, који би, по правилу, били оптужени за нешто што нису урадили и – пуштани су на слободу. Међу њима – Орић, Харадинај, Готовина, Маркач који су, по Хашком трибуналу, невини.

Милан Вујин каже да је Трибунал судио пристрасно и да ни на који начин није допринио помирењу, већ напротив, одлуке које је доносио допринијеле су још већем супротстављању народа и вјера.

„Узроке за пристрасно понашање Трибунала треба тражити у самој основи која је пронађена за формирање суда, а то је извештај комисије УН о разарањима у Сарајеву, а да нико никада није ни поменуо разарања у осталим деловима бивше БиХ, посебно у оним где су живели Срби”, каже Вујин.

И Зденко Томановић, који је у Хагу бранио Слободана Милошевића, сматра да Хаг није испунио ниједан задатак.

„Није допринио суочавању са прошлошћу. Није допринио ни успостављању повјерења и сарадње у региону. Напротив, од почетка рада продубљује неспоразуме”, рекао је Томановић раније за „Новости”.

„Сребреница је највећа грешка Трибунала”, каже Бранко Лукић, адвокат Ратка Младића, „постоји пет различитих цифара када је ријеч о броју жртава у Сребреници. То је неозбиљно”.

Да је учинак суда мршав сматра и Расим Љајић, дугогодишњи предсједник Националног савета за сарадњу са Хагом.

„Један циљ је био да починиоци најтежих кривичних дјела буду кажњени, а многи су на слободи. Други циљ је био да жртве добију неку сатисфакцију, али ако питате њихове породице, ни оне нису задовољне, а ни трећи циљ – помирење у региону – није постигнут, јер су народи међусобно удаљени светлосним годинама”, закључује Љајић. Суд ће, и након што формално престане да постоји, преостале задатке обављати преко тзв. Механизма суда (ММКС). Он ће одлучивати о жалбама или помиловањима оптужених који издрже двије трећине казне. Механизам ће бити у истој згради у Хагу, Теодор Мерон ће остати предсједник, али ће судије радити по позиву. Плаћаће их, као и до сада, Уједињене нације.