Прекомјерно ослањање на лијекове и злоупотреба антибиотика довешће до ситуације да у будућности неће постојати ефикасни лијекови. Све чешће поставља се питање зашто је научницима тешко да открију нове лијекове?

Прије скоро деведесет година, Александар Флеминг, по повратку с одмора пронашао је пеницилин у подруму своје лабораторије. Педесетих година прошлог вијека који се сматра златним у сфери медицинских достигнућа из области антибиотика, дошло је до нових проналазака.

Данас научници траже нове начине, тестирају микробе у различитим условима, а за истраживања користе и крв комодо змајева, док се ради и на развијању нових синтетичких дрога произведених у лабораторији. Упркос овим достигнућима, понестаје ефикасних антибиотика. Лијекови који се боре против инфекција значајни су за све проблеме, од транспантације органа до тровања храном. Смртоносна бактерија која је отпорна на пеницилин или на стотине различитих, до сад пронађених антибиотика, убија око 700 хиљада људи сваке године.

Према незваничним информација, овај број би могао да порасте до 10 милиона годишње до 2050. године. Проблем је веома озбиљан и поставља се питање, зашто је, у вријеме невјероватних медицинских и научних достигнућа тако тешко направити нове антибиотике.

Одговор на ово питање дијелом се може пронаћи у слабој економији, а дијелом у дугом истраживачком процесу. Мање познат дио Флемингове приче с пеницилином јесте да је открићу претходио дуг период истраживања. Пеницилин је постао први антибиотик у свијету, а пацијентима третман инфекције изгледа једноставно док таблете имају сложен однос са бактеријама које су направљене да униште. Сви микроорганизми који постану отпорни на антибиотике ће преживјети док ће они слабији бити уништени.

Што више антибиотика користимо, процес отпорности бактерија постаје све бржи. Резултат злоупотребе и претјеране употребе за здравље људи и животиња је непрекидна трка да се буде испред микроорганизама.

Лако је пронаћи хемикалије које убијају бактерије, али је много компликованије пронаћи оне које нису опасне по живот људи. Пут од откривања до клинички одобреног лијека је дуг, а стопа неуспјеха висока, пренио је Би-Би-Си. Процес почиње основним истраживањем како би били идентификовани организми који производе антибиотске супстанце. Хиљаде могућности може да буде приказано, а процес може да траје годинама.