С првим јесењим данима стижу нам с југа и прве мандарине. Мало ко их не воли, али мало ко зна колико су оне заправо здраве.

Освјежавајућег су пријатног мириса и укуса и богате су витамином Ц. Ово цитрусно воће има вишеструке здравствене користи - смањује ризик од појаве рака, побољшава варење, помаже приликом мршављења…

Историјат

Мандарина (лат. citrus reticulata) је воће из породице цитруса, а њена се наранџаста и танка кора лако гули, а месо једноставно дијели на кришке.

Расте на зимзеленом стаблу висине два до три метра, а листови су јој тамнозелене боје и шиљастих врхова. Поријеклом је из југоисточне Азије, а име је добила по свијетлонаранџастој одјећи мандарина - древних кинеских јавних службеника - јер је била доступна искључиво повлаштеним класама. Иако је узгајана у Kини преко 3.000 година, тек је у 19. вијеку пристигла у Европу и Сјеверну Америку.

Од чега се састоји

У 100 грама мандарина имамо само 34 кцал, 30 мг витамина Ц, што је двоструко више од наранџе, а разградњом бета-каротена добивамо витамин А, који је веома важан за добар вид и лијепу кожу.

Садрже и фолну киселину,

калијум,

жељезо,

магнезијум,

важне витамине Б1,Б2 и Б3,

те влакна која су неопходна за уравнотежену пробаву.

Због свог диуретичког својства, помажу и у борби против целулита.

Према истраживањима, конзумацијом овог воћа можете се заштити од срчаног удара, дијабетеса, можданог удара, као и претилости.

Нобилетин, пигмент који се налази у кори мандарине, десет је пута снажнији од онога који се добије из грејпа.

Боре се против лошег холестерола

Састојци мандарине могу да снизе ниво ЛДЛ холестерола. То постижу борећи се против слободних радикала, супстанци које оксидишу холестерол и чине да се он таложи на зидовима артерија. Вишак лошег холестерола може да повећа ризик од високог крвног притиска, можданог удара, болести срца, те обољења јетре.

Фантастичан извор витамина Ц

Само једна мандарина у стању је да вам да и до 80 одсто неопходног дневног уноса витамина Ц. Овај витамин вишеструко је користан, на примјер, у борби са слободним радикалима. Одличан је оксиданс и као такав чува наш ДНK од оштећења, а истовремено јача имунитет.

Чува срце и кардиоваскуларни систем

Мандарина је добар извор калијума који снижава крвни притисак, уравнотежава ритам срца и чува здравље кардиоваскуларног система. Храњиве твари у мандаринама спријечавају и накупљање лошег холестерола на стјенкама артерија, што може довести до срчаног удара.

Идеална намирница за витку линију

Влакнасто, бијело ткиво које се налази између кришки мандарине, назива се ламела. То је мембрана богата топљивим влакнима. Садржај влакна у једној мандарини је осам одсто дневне препоручене вриједности.

Највећа предност дијете богате топљивим влакнима је снижавање лошег холестерола у крви. Влакна су корисна и у регулацији пробавног система, јер олакшавају елиминацију отпада из тијела. Надаље, влакна пуне желудац и тако спријечавају осјећај глади, која се често јавља убрзо након оброка сиромашних влакнима.

Мандарина се састоји од 85 одсто воде, коју тијело користи да би се очистило од токсина и потакло метаболизам.

Уз све те добробити, једна мандарина садржи само 64 калорије и 0,4 грама масноћа, што је чини врхунском намирницом за мршављење.

Поправља расположење

Вјеровали или не, мандарине могу поправити ваше расположење, тврде из Kлинике "Маyо". Мирис мандарине помаже код стреса, депресије и тјескобе. Ако имате лош дан и желите се осјећати опуштеније, покушајте с мандаринама.

Опрез!

Мандарина попут другог цитрусног воћа садржи доста оксалата па се зато не препоручује особама са склоношћу према бубрежним и жучним каменцима и другим болестима.

Благодати мандарине:

*штити од многих врста рака

*спријечава старење коже

*помаже у зацјељивању рана

*јача имунитет

*штити од дегенеративних болести

*помаже у спријечавању артритиса

*убрзава метаболизам

*смањује апетит

*помаже у очувању вида

Kора мандарине убија рак

Тим са Леицестер факултета фармације у Великој Британији (Leicester School of Pharmacy) открио је да се спој из коре мандарине, салвестрол Q40, у ћелијама рака претвара у токсични спој, те да их уништава.

Наиме, откривено је да се салвестрол Q40 налази у већој концентрацији у кори мандарине него у самој језгри воћа. Истраживачи претпостављају да је модерни тренд одбацивања коре можда довео до пораста стопа неких облика рака.

Салвестрол 40 је врста фитоалексина - споја који биљке производе да би отјерале нападаче попут инсеката и гљивица. Њега у токсични спој претвара ензим П450 ЦYП1Б1, који се у много већим нивоима налази у ћелијама рака. Тако је салвестрол 40 двадесет пута више токсичан за ћелије рака него за здраве ћелије. Осим тога, овај спој се производи у већој мјери када су нивои инфекције међу усјевима високи. Према томе, кориштење модерних пестицида и фунгицида, што смањује ризик од инфекција, довело је до додатног смањења нивоа салвестрола у храни.

Иако су ови резултати охрабрујући, неопходно је провести додатне клиничке студије које би показале да ли је могуће ове супстанце претворити у ефикасан лијек против рака код људи.