То што је стигла јесен не значи да треба да запоставите своје баште. Ево неколико савјета шта можете радити у њима током октобра.

Јесен је право вријеме да башти дате потпуно нов изглед, а да притом сачувате своје биљке.

На првом мјесту прекријте и добро ушушкајте вишегодишње биљке руже и украсно жбуње јутеним врећама, посебно ако расту у близини листопадног дрвећа као што су јавор, храст или бреза.

Kада лишће са дрвећа опадне, ваше биљке биће директно изложене јесењем сунцу, што никако није добро.

Засадите нове јесење једногодишње биљке као што су маћухице или кељ. Јесен је сјајна прилика да својој башти дате нове боје и текстуре. Ставите украсно обиљежје за сваку нову посађену биљчицу, а и за оне старе које ће на прољеће поново процвјетати.

Оне осјетљиве биљке као што су љиљани и мушкатле пребаците у неки затворен простор, јер кад се температура ноћу спусти испод 10 степени, будите сигурни да неће преживјети. Јесен је, такође, вријеме када треба да обрежете вишегодишње биљке.

Kада је у питању компост, најбоље би било да помијешате опало лишће, траву, коров и увеле биљке и искоритите их да заштитите земљиште током зиме.

Само будите опрезни, јер се испод компоста може развити плијесан која ће ако остане преко зиме уништити ваше биљке у прољеће. Плијесан на компосту може без проблема да преживи зиму и зато склоните све биљке на којима примијетите ову бјеличасту појаву налик снијегу.

Почетак јесени је вријеме и за пресађивање и сађење ружа, како би младе биљке стигле да се укоријене прије зиме. Kада листови краљице цвијећа пожуте и почну да опадају, знак је да је биљка ушла у фазу мировања. Орежите суве и оштећене гране и уклоните прецвјетале цвјетове. Руже је тада пожељно и загрнути како би се заштитиле од промрзавања.

У октобру је најбоље садити и украсно шибље и живу ограду, а старије биљке ваљало би орезати како би се успоставила равнотежа између коријена и надземног дијела.

На прољећну садњу цвијећа треба мислити већ у јесен. Земљиште на којем сада нећете садити дубоко прекопајте и оставите да мирује преко зиме како би хладноћа уништила коров и штеточине.

Да би првих дана прољећа цвијеће уљепшало башту, треба га посадити већ почетком октобра.

Прољећне луковице и кртоле могу се садити током цијеле јесени, али их је најбоље посадити што прије, да би се укоријениле прије зиме.

Подземни дијелови висибаба, ириса, пресличица, зумбула, нарциса и лала добро подносе ниске температуре и неће их оштетити ни најјачи мразеви.

Луковице би требало садити на дубину која је двоструко већа од њиховог пречника. Ако их посадите превише дубоко, биљка неће успјети да избије из земље. Засадите их на сунчано мјесто, у растресито тло са добром дренажом, како не би иструлиле.

Једина опасност која прољетном цвијећу пријети током зиме јесу гладни пољски мишеви, који се хране његовим кртолама и луковицама. Да бисте подземне дијелове биљака заштитили од ових штеточина, засад оградите жицом коју ћете укопати дубоко у земљу.

Kада завршите све јесење радове у врту, баштенски алат очистите, наоштрите и склоните, како бисте спремни дочекали прољеће и нове послове у башти.