Пољопривредници из БиХ немају пуно користи од дозволе за извоз кромпира у земље ЕУ, а што показују и званични подаци према којима је извоз ове повртарске културе на занемаривом нивоу.

За девет мјесеци ове године из БиХ су извезена 943.954 килограма кромпира вриједног 203.719 марака, а што је 700.000 КМ мање него за цијелу прошлу годину, када је у земље Европске уније извезено 1,43 милиона килограма, чија је вриједност била 900.550 КМ.

Већина кромпира 2016. завршила је у сусједној Хрватској, у коју су ове године извезена тек 1.604 килограма, чија је вриједност према подацима Управе за индиректно опорезивање БиХ 1.470 КМ.

Када је укупан извоз за ову годину у питању, он је остварен у износу од 1,35 милиона марака, а по вриједности највише је извезено у Норвешку (371.889 КМ), Црну Гору (369.653 КМ) и Македонију (356.183 КМ), док је најзначајнији ЕУ увозник била Мађарска, која је увезла 600 тона кромпира из БиХ вриједног 98.358 марака.

"Прилика вијека", како је то најављивано 2015. године када је стигла дозвола за извоз, према ријечима оних који су добро упућени у ову област, није искориштена из више разлога.

Према ријечима Бране Мастала, предсједника Удружења повртара РС, у питању је класична рачуница, према којој се домаћи кромпир трговцима у ЕУ није исплатио.

"Прошле године његова цијена по килограму је била 18 фенинга, а ове 40, и то је један од главних разлога, а трговце интересују само зарада и финансијски ефекат. Он је ове године једноставно био скуп", казао је Мастало.

Појашњава како је на високу цијену највише утицала суша, која је за 40 одсто умањила приносе, те чињеница да су засијане површине под кромпиром знатно мање него прошле године, када су га бројни произвођачи морали бацити на отпад јер је дошло до хиперпродукције.

"Процјене су да га чак неће бити ни за наше потребе", казао је Мастало.

Стојан Маринковић, предсједник Савеза удружења пољопривредних произвођача РС, сматра да за кромпир из БиХ у земљамама ЕУ нема мјеста јер оне немају традицију куповине производа из јужне Европе.

"Те земље имају високе стандарде и могу себи да приуште и скупље органске производе, тако да сигурно гледају да ли неки производ долази из Француске или из БиХ", рекао је Маринковић.

Додаје да је на снази погрешна политика увоза и дозвола за увоз свих пољопривредних производа у БиХ.

"Апеловали смо да се уведе систем реципроцитета, те да се и ми понашамо према другима као и они према нама", истакао је он и указао на потребу едукације потрошача о значају куповине домаћих производа.

И Мирко Шаровић, министар спољне трговине и економских односа БиХ, недавно је признао да је добијање дозволе за извоз у земље ЕУ био велики успјех, али да је пропуштена велика шанса јер је БиХ једна од ријетких трећих земаља којима је извоз одобрен.