Док Приједлог закона о родној равноправности Србије чека да се нађе пред посланицима, чека се и крај расправе о употреби родно осјетљивог језика који је њиме предвиђен.

Краљица, војвоткиња, учитељица – само су неке од ријечи које се дуго користе у српској језику, међутим могле би се све чешће чути и психолошкиња, војникиња... говорница... посланица. Струка је подијељена, па поједини лингвисти подржавају преијдлог док се други, кажу, држе граматике.

Нушићева "Госпођа министарка" није ни слутила да ће њена титула добити сасвим ново значење па је некадашњи Нушићев назив за супругу министра, данас постаје назив за чланицу Владе.

Од времена Нушића језик се мијењао. Тако су поједина занимања добила женски род и без правних прописа.

"Ако се одређени облици не појаве сами у језику спонтано, биће да језичка заједница за њима не жуди превише", сматра Александар Милановић са Филолошког факултета.

Током израде закона који подстиче употребу родно осјетљивог језика, аутори су, тврде, били отворени за приједлоге. Институт за српски језик Српске академије наука и уметности изјаснио се прије двије године.

"Граматички и природни род именица у српском језику нису идентични. Граматике српског језика у званичној употреби кажу да именице које значе врсту, звање или занимање означавају бића оба пола. Стога тврдња да употреба генеричког мушког рода угрожава права жена, бива у нескладу са важећим ставом лингвистичке науке", истакнуто је у саопштењу Српске академије наука и умјетности.

Иако тај став уважавају, предлагачи закона вјерују да ће изједначавање положаја мушкараца и жена спонтано довести до језичких измена. Лингвисти не споре да је развој друштва праћен развојем језика, али указују на проблем. Са учитељем и учитељицом очигледно никад није било нити ће бити проблема. Са филологом и филолошкињом очигледно нешто не функционише.