Као што је анорексија страх да се особа не удебља, орторексија је страх од тога да особа једе намирнице због којих неће бити здрава.

Већина нутрициониста, љекара и здравствених радника рећи ће вам да потпуно избацивање одређених намирница из исхране, уз изузетак нетолеранције на њих, може да штети здрављу, пише Индипендент.

Упркос томе многи и даље настоје да конзумирају безглутенске производе и нерафинирани шећер, a избјегавају месо и млијечне производе…

Међутим, када такав начин здраве исхране прерасте у опсесију, називамо га орторексијом, поремећајем у исхрани који подразумијева претјерану преокупацију здравом исхраном и избјегавање оне хране која се сматра нездравом. 

Појам је први пут 1990. године употријебио доктор Стивен Братман. Као што је анорексија страх да се особа не угоји, орторексија је страх од тога да особа једе намирнице због којих неће бити здрава. 

Добро је промовисати здраву исхрану, али у томе не треба претјерати. Здрава исхрана подразумијева умјереност у храни, а не опсједнутост њоме. Професор психологије на Универзитету из Тулузе Патрик Денох каже да је појединац који болује од орторексије "спутан низом правила која намеће самом себи". 

При томе се неријетко социјално изолује, прескачући друштвене догађаје на којима је у опасности да дође у искушење да поједе, на примјер, пржене кромпириће. 

Нутриционисти упозоравају да претјеривање у здравој исхрани може да утиче на мањак витамина Б12 у организму, а њега има у јајима, млијечним производима, месу и риби. 

Орторексија још није евидентирана као болест у медицини, попут анорексије или булимије, подсјећа психијатар Алан Перуд, уз објашњење да је "више ријеч о фобији", него о поремећају у исхрани. Попут осталих врста фобија и та се може лијечити когнитивно-бихејвиоралном терапијом.