Висока интелигенција свакако је предност, међутим није и кључ за лакши, једностванији, сретнији и испуњенији живот. У одговору на то може ли интелигенција бити и проклетство некима, психолози објашњавају да она свакако може имати негативне стране, које потврђују научне студије.

Често размишљају умјесто да осјећају

Високо интелигентни људи могу разумјети осјећаје јако добро, размишљати и разговарати о њима, међутим проблем је у томе што често неће осјећати олакшање код њиховог изражавања. То је чест проблем јако паметних људи, посебно оних који се сјајно изражавају. Они користе ријечи као димну завјесу. Мање комуникативни и вербални људи своја понашања користе и као испушни вентил - повикаће, бацити нешто, расплакати се, скочити, плесати. Високо интелигентни ће причати о томе како се осјећају, а кад заврше с разговором, сви ће ти осјећаји и даље бити заробљени - каже психолог Марцус Гедулд.

Додаје како је у томе кључна разлика између когнитивних и емоционалних вјештина те иако научници не могу детаљно објаснити како су они повезани, очито је да висока емоционална интелигенција компензује ниске когнитивне способности, при чему се изразито паметни људи не морају ослањати на своје емоционалне вјештине да би ријешили проблеме.

Људи очекују да увијек забљесну

Kод препознавања високо интелигентних људи, друштво ће од њих очекивати више - да буду најбољи у свему, небитно о којем је подручју ријеч, па они немају с киме разговарати о својим слабостима или несигурностима. На њима је већи притисак да морају успјети, због чега су под сталним стресом. То је очито већ и у млађој доби - дјеца која су интелигентнија генерално осјећају више тјескобе.

Теже науче вриједост тешког рада

Чињеница је како ће интелигентнији људи знати боље распоредити своје задатке те брже обављати посао, односно с мање труда него што би требало неком ко није тако интелигентан. Ипак, интелигенција не води директно успјеху, а високо интелигентни људи можда никад не развију упорност која им је потребна за њега. - Интелигенција постаје проблем кад они који је имају открију у раној доби да не требају толико пуно радити како би пратили друге, па никад не развију добре радне навике - истичу психолози.

Људима иде на живце кад их исправљају

Без обзира је ли ријеч о чаврљању или озбиљнијем разговору, интелигентни људи најчешће имају потребу да исправљају друге ако кажу или тврде нешто погрешно, а то значи да их други доживљавају као паметњаковиће који су у друштву напорни.

Претјерано анализирају

Људи с високом интелигенцијом превише времена троше на размишљање и анализе, а у томе си тешко могу помоћи. Из претјераних анализа произлази и превише бриге, па и отежана могућност одабира - интелигенти желе бити зихераши у својим одлукама како би били увјерени да нису погријешили, што је у већини животних ситуација немогуће те је понекад нужно ослонити се и на свој инстинкт.