Прије тачно 50 година, 9. октобра 1967. године убијен је Ернесто Че Гевара – револуционар чије се наслијеђе и данас осјети у земљама Латинске Америке.

Ернесто Гевара ла Серна, рођен је 14. јуна 1928. године у породици средње класе у Розарију, у сјевероисточној Аргентини. Прије него што се упутио на студије медицине у Буенос Ајрес 1948. године, Че је водио обичан, породични живот. Двије године након што је уписао студије одлази на прво путовање мотором кроз Латинску Америку, гдје наредних година обликује своје политичке ставове узнемирен стањем земаља кроз које је прошао.

Че Гевара након својих путовања, тачније након неколико хиљада пређених километара схвата да је једино рјешење да се спријечи самовоља моћника и репресија којој је сведочио, оружана револуција и комунизам.

Накратко се вратио у Буенос Ајрес, тек да заврши студије 1953. године, а као доктор Ернесто Гевара напушта Аргентину и баталио је каријеру у медицини како би осигурао политичку будућност, ипак не слутећи да ће управо он бити зачетник неколико револуција – од Kубе до Kонга.

Говорио је...

“Револуција није јабука да падне кад је зрела. Морате је натерати да падне.“

“Ако вас узнемирава неправда, онда сте ви моји другови.“

“Није ми важно ако паднем све док неко други покупи мој пиштољ и настави да пуца.“

“Ја нисам ослободилац. Ослободиоци не постоје. То постоји тек када људи ослободе сами себе.“

“Не пуцајте! Ја сам Че Гевара и више вам вредим жив него мртав.“

Че Гевара је најпознатији по својој улози у Kубанској револуцији 1959. године када је помогао Фиделу Kастру да смакну диктатора Фулгенсија Батисту са чела државе. Фидел и Че су се упознали у Мексико Ситију 1954. године када се Че тамо доселио. Придружио се Kастровом покрету “26. јул“ с намјером да се умањи Батистина моћ, а Че је постао главна фигура у револуцији. Kасније постаје предсједник Националне банке Kубе и министар индустрије.

С ове позиције имао је довољну моћ да оствари планове за Kубу и национализује њену индустрију, а земљу је и као амбасадор представљао у свијету. Због добрих веза са СССР и Kастрове способности да спријечи САД да се мијешају у унутрашње послове Kуба је имала круцијалну улогу у Хладном рату.

Шест година након револуције, Че Гевара напушта Kубу у намјери да шири марксизам широм свијета. Стигао је у Kонго 1965. године, гдје је покушао да мобилизује наоружане побуњеничке снаге против централне власти Kонга. Његови седмомјесечни покушаји нису уродили плодом.

До краја 1966. године и кратког повратка на Kубу, Че Гевара је своју пажњу преусмјерио на политичку ситуацију у Боливији и револуционарни покрет против тамошње владе. За мање од годину дана боливијске власти, уз подршку Сједињених Америчких Држава ухапсиле су Чеа и убиле га сљедећег дана у 39. години.

Док једни данас у њему виде дух слободе какав се ријетко среће, други га сматрају окрутним револуционаром „жељним крви“ и заслијепљеног комунизмом. У сваком случају, нико не остаје равнодушан на његову улогу у историји, а Че и дан-данас остаје симбол револуције и социјализма.

Они који га подржавају рећи ће да је херој који се борио и умро за своја увјерења, те ће романтизовати његову улогу у револуцијама за слободу. Они који су били против комунизма сматрају да су његов лик и дјело интернационализовани и да је Че данас ништа друго него поп икона.

Оно што нико не може да порекне јесте да се његово наслијеђе у Латинској Америци и те како осјети, а владе у Боливији, Венецуели и на Kуби наставиле су да црпе инспирацију из његових увјерења тако обликујући животе Латиноамериканаца претходних 50 година.