Истраживач српске историје др Горан Комар из Херцег Новог позвао је надлежне установе у БиХ и Републици Српској да што пре заштите откривене надгробне споменике из средњег века, а нарочито оне са ћириличким натписима. Он је дошао до доказа да је џамија у селу Придворица у Гатачком Борчу саграђена на темељима православног манастира, и да је приликом истраживања сазнао да је велики број средњовековних надгробних споменика измештен из темеља и зидова џамије у том селу!

– Џамија се тренутно обнавља, што је у грађевинском смислу скоро завршено. Приликом ранијих обнова, споменици су задржавани као грађевински материјал. Када сам са својим тимом посетио Придворицу, помно смо прегледали све измештане споменике из темеља и зидова џамије, и избројали 47 доказа! Сви су саграђени од белог кречњака и сви су типа сандука. На појединим се виде и трагови малтера. Већина ови споменика чува ћириличке натписе из средњег века. На једном од њих пише: „Овде лежи Рапало калуђер“. На тај начин откривамо да је тачно народно предање Гатачког Борча које говори о православном манастиру на месту џамије – каже Комар.

Додаје да је други натпис уклесан у простору чворишта надгробног крста, који је највероватније поломљен и узидан у здање џамије приликом рушења старог православног манастирског гробља. Недостоје му хоризонтална греда, али је и данас сасвим видљив натпис: „…вић усјече овај крст Радоје Ковач“.

– У близини, узводније, налази се црква посвећена Светом кнезу Лазару, са гробљем које је такође порушено 1942. године. И она је саграђена на српском православном манастиру на локалитету Дубраве.

У непосредној близини, на платоу високо изнад Неретве, постоје велика средњовековна гробља са веома крупним и старим примерцима стећака типа сандука и слемењака, то су предео који се и сада назива Варош, као и предео Калуђеровине. Крај цесте, повезна са гробном гомилом, налази се споменик са ћириличким натписом.

ВИШЕ ДОКАЗА

И у Бијељини су темељи џамије крили десетине оваквих гробних споменика са мноштвом натписа, па чак и једним именом ктитора цркве! И храм у Херцег Новом, који је подигао херцег Влатко Косача током осме деценије 15. века, после турских освајања претворен је у џамију.