У цркви Воздвижења Часног крста у селу Просјек у Бобанима, код Требиња, служена je Света литургија поводом крсне славе ове богомоље која се налази у минском пољу и једини је православни храм на том подручју који је остао сачуван током протеклог рата, док је село у потпуности порушено и спаљено.

Свету литургију служио је свештеник Борис Бандука, који је поручио да је ово подручје својеврсни крст страдања српског народа, али да је чудом Божијим свети храм остао нетакнут и да данас окупља народ овог краја.

Он је поручио да је црква у селу Просјек својеврстан подгвиг за сваког вјерника, јер се до ње долази пјешке, по тачно утврђеним козјим стазама и кроз беспуће камењара, с обзиром на то да је ријеч о подручју које је било линија разграничења зараћених страна током протеклог рата.

До цркве је и овога пута дошло десетак вјерника, који кажу да им је најљепше изаћи на Просјек и ту, у херцеговачком камењару, присуствовати Светој литургији и примити Свету тајну причешћа.

У току посљедњег рата није страдало ни гробље, а ниједан метак или граната нису погодили храм и гробље.

Мјештани кажу да би радо обновили куће, али да је без пута то немогуће. Мине су постављале обје војске, а деминирање терена још није извршено.

"Увијек је овдје био тежак живот, али се нико никада није жалио. Наши су се преци мучили, борили, што би људи рекли, за голи живот. Без пута и струје живјело се све до посљедњег рата, а онда су неки људи, вјерујући да чине исправне ствари, порушили село. Остала нам је црква, која нас окупља сваке године о Kрстовдану у радости", прича некадашњи мјештанин Просјека Борислав Морић.

Да би ријешили неке од основних проблема у вези са црквом, мјештани су са оцем Бандуком договорили формирање црквеног одбора, с циљем да се од надлежних градских власти у Требињу и Равном, али и донатора, траже неопходна новчана средства за постављање соларних панела како би црква по први пут у својој историји добила струју.

Планирана је и реконструкција унутрашњих зидова, те реконструкција спољашњих зидова и звоника.

"До сада смо поставили врата и заштитне мреже на прозоре. Изнијели смо и клупу. Редовно косимо брдски пут и гробље, па то планирамо поново на прољеће", наводи Морић.

Према предању, црква у Просјеку је саграђена у 15. вијеку, када су Турци давали дозволу само онима који би свој вјерски објекат из темеља изградили за једну ноћ и један дан.

Мјештани преносе предање да су цркве сазидале виле, које су, заправо, персонификација њихових предака који су испоштовали турски захтјев и поставили кров на цркву за 24 часа, што је не тада, већ и сада велики грађевински подвиг.

Сав материјал за изградњу храма и наредне реконструкције проналажен је у селу, док је онај недостајући ношен на леђима или товарним животињама.

Мјештани овог села причају како је извјесни Реџо из села Грепци на леђима носио крст тежак више од 70 килограма од Диклића до Просјека, без паузе преко седам километара.

У цркви је 2009. године, током прве литургије послије 1976. године, пронађено руком писано Свето писмо, као и друге драгоцјене књиге које су повјерене умировљеном епископу захумско-херцеговачком и приморском Атанасију на чување.