Дјеца понекад пожеле да сама одлучују како ће користити своје вријеме. Допустите им да бирају да ли ће то бити нешто сасвим ново или нешто што су раније испробали. Ваша једина брига јесте да им омогућите инспиративну средину у којој ће имати довољно простора за игру. Битно је да дијете већину времена не проводи испред рачунара или телевизора. Активно проведено вријеме, од велике је помоћи његовом будућем развоју.

Зашто је битна слободна игра?

Слободна игра даје дјеци могућност да истражују, доносе одлуке, схватају посљедице одређених акција и развијају вјештину опажања, које ће им касније бити од пресудног значаја за савладавање сложенијих вјештина, попут читања и писања. Такође, слободна игра драгоцјена је за развој виших менталних функција: попут анализе, синтезе и способности рјешавања проблема, а позитивно утиче и на социјализацију јер су такви малишани обично омиљени међу вршњацима. То што је малишан често у ситуацији да бира активности којима ће се бавити, осмишљава њихов ток, заплет и расплет, олакшава му да касније током вршњачке игре даје приједлоге, води игру и иницира активности.

Kроз игру до чвршћих породичних веза

Доктор Стенли Гринспен, познат по свом приступу који у центар интересовања ставља дијете, крајем деведесетих година прошлог вијека развио је специфичан приступ игри. Популарни “floor time” подразумијева дневне сеансе од 15 до 20 минута током којих се ваше дијете и ви несметано и слободно играте – фокусирано, али без одређених правила. Током овог времена нема журбе, ви сте близу свог малишана и дозвољавате му да прво започне игру, након чега се и ви прикључујете, не мијењајући ток активности и пратећи његова упутства. Ову врсту игре можете практиковати већ након бебиног трећег мјесеца и на тај начин успоставити снажну емотивну везу и градити повјерење.