На угаљ, дрва или рачуне за струју и гријање већина грађана у БиХ даје више од десет процената својих укупних примања, због чега су житељи наше земље еколошки сиромашни.

До тог закључка дошли су у Центру за екологију и енергију из Тузле, који су спровели истраживање међу грађанима како би открили колико новца издвајају да би њихови домови били топли.

“Више од 70 процената домаћинстава у БиХ је енергетски сиромашно. Оног момента када себи приуште да имају топле домове и да имају електричну енергију, у ствари тада су угрожени њихови други интереси, други приоритети, тако да они имају недостатак средстава за храну, лијекове, за друге потребе, а енергију у сваком случају плаћају”, наводи Џемила Агић, директорица тузланског Центра за екологију и енергију.

Енергетска санација објеката, односно уградња топлотне изолације, смањила би потрошњу енергије, а европски стандарди препоручују уградњу стиропора дебљине 10 центиметара, што смањује трошкове за 42 процента.

Пракса у БиХ је показала да се код нас најчешће уграђује стиропор дебљине од пет до осам центиметара, јер и они који се одлуче да своје куће утопле желе да прођу што јефтиније.

Након катастрофалних поплава 2014. године у Добоју су многи јавни објекти санирани према правилима енергетске ефикасности, махом уз помоћ међународних донатора, али још постоје објекти колективног становања који не само да немају добру изолацију, него се загријавају на чврсто гориво.

“Десетак зграда није прикључено на гријање (на систем парног гријања) и то је најприје Улица браће Југовића. Ту би највећа уштеда енергије била ако би се на њима примјењивале мјере енергетске ефикасности”, сматра Марина Туркић, члан Тима за енергетску ефикасност и заштиту животне средине града Добоја.

За разлику од власника приватних објеката, управљачке структуре јавних установа у којима је потрошња енергије веома висока мање су заинтересоване да смање ту потрошњу, тврде у Центру за екологију и енергију.

“Не постоји сензибилност менаџмента тих јавних установа на мјере енергетске ефикасности јер енергенте плаћа Влада кроз различите фондове из буџета”, каже Џемила Агић.

Својим идејама добојски Саобраћајни факултет настоји да не буде дио те статистике, па има спреман пројекат.

“Ми смо планирали да наткријемо наш паркинг соларним панелима, одакле би се напајао објекат факултета, што би увелико смањило потрошњу електричне енергије и наше рачуне које плаћамо јер ипак и факултет плаћа индустријску цијену струје”, рекао је Александар Стјепановић, доцент на Саобраћајном факултету.