У Српској се рађа 1,2 дјеце по жени, што је најнижа стопа рађања у региону, упозорава познати демограф Стево Пашалић.

Наводи да међународна стопа ферталитета износи 2,1 дијете по жени, што значи да би у РС свака жена у репродуктивној доби требало да роди бар по једно дијете да би Српска постигла међународне стандарде.

Он је израчунао да Српској за просту репродукцију годишње треба да се рађа око 16.000 беба.

''Лани је у Српској рођено 9.452 дјеце, што значи да нам годишње недостаје између 6.000 и 7.000 беба како би се значајније поправила демографска слика у Српској'', каже Пашалић, уз напомену да је слична ситуација и на нивоу цијеле БиХ.

Од 2002. до 2015. године РС биљежи смањење броја дјеце.

У истом периоду у просјеку сваке године Српска је имала 213 мање новорођене дјеце, показују подаци Републичког завода за статистику.

Kорак по корак

Имајући у виду ову статистику, бројка од 16.000 дјеце годишње се чини потпуно нереалном.

''То се свакако не може постићи за кратко вријеме, али можемо да прво стремимо ка томе да се вратимо на период од прије неколико година, када се у РС рађало 10.000 дјеце годишње, па да онда идемо ка повећању броја новорођене дјеце и повећању стопе ферталитета на бар 1,6 дјеце по жени, а не да не чинимо ништа док се све мање дјеце рађа'', истиче Пашалић.

Наглашава да Српској прије свега фали око 8.000 прворођене дјеце те око 30 одсто другорођене дјеце, па тек онда треба да се подстиче рађање више дјеце.

''Kод нас је у фокусу рађање трећег дјетета, којих има око 1.200 годишње и држава им да по 1.000 KМ једнократне помоћи, чиме се у суштини ништа не постиже. Треба да се фокусирамо на материјална давања за прво и друго дијете, као што раде у Србији'', наводи Пашалић.

Осим финансијске подршке за повећање наталитета, Пашалић заговара и нефинансијске мјере које могу да дају резултате.

''Међу нефинансијским мјерама је најзначајнија популациона едукација међу младима, односно подизање свијести код будућих родитеља о значају рађању дјеце ради опстанка друштва и државе'', наглашава професор Пашалић.

Одгађање рађања дјеце

Оно што је евидентно је да жене у Српској одгађају рађање дјеце. Просјечна старост мајке при рођењу првог дјетета 2016. је била 26,9 година. Kључни разлог је страх будућих мајки да неће моћи да обезбиједе дјетету пристојан живот.

''Имам преко 30 година и још се нисам одлучила за потомство зато што немам стални посао. Затрудним ли, добићу отказ и како да онда живимо само од мужеве плате, одгајамо дијете и још плаћамо стан'', каже Бањалучанка Бранка С.

Поред неизвјесне егзистенције, социолози истичу да не треба занемарити и друге факторе који утичу на мању стопу рађања.

''Времена су се промијенила. Жене данас у најбољем репородуктивном периоду студирају и завршавају факултете, па након тога траже посао и усмјеравају се на каријеру због чега се касније одлучују да постану мајке у односу на раније'', каже социолог Љубиша Рокић.

Осим тога, додаје он, бити родитељ је тежак и одговоран посао за који захтијева пуно труда и одрицања.

''Дијете треба одгојити, васпитати и извести на прави пут што је тежак и одговоран задатак, а поготво у нашим условима. Зато не чуди што многи парови одгађају родитељство'', каже Рокић.

У Министарству без одговора

Стево Пашалић каже да је на папир ставио све финасијске и нефинансијске мјере које би требало да повећају наталитет у РС, које је предложио Министарству породице омладине и спорта РС. С обзиром да више није члан Савјета за демографску политику, не зна да ли ће оне бити уважене.

На који начин планирају да подстакну рађање дјеце, у министарству нису одговорили. Шта овај Савјет ради - јавности већ дуже вријеме није познато.