Почетак септембра у породицама које имају школску дјецу је у знаку журбе, куповине писаћих столова, школског прибора, прања, пеглања…

Сви мало узбуђени, мало нервозни. Родитељи више од дјеце. Психијатри кажу да се у тој гужви често заборавља на најважније - на савјете који доприносе да дјеца сачувају добро здравље, избјегну прехладе током школске године и побољшају своју менталну енергију.

Први савјет др Тијане Антин Павловић, специјалисте дјечије и адолесцентне психијатрије гласи - побрините се да Ваша дјеца довољно спавају - школарци постижу боље психофизичке перформансе уколико имају навику одласка на спавање у исто вријеме, а самим тим, довољно сна сваке ноћи.

Одувијек се говорило да "дејца расту док спавају" и ова изрека је утемљена на физиологији јер се током ноћи и спавања луче два важна хормона - хормоне раста и мелатонин. Ноћ је приодни стимуланс за секрецију хормона мелатонина који ствара епифиза, жлијезда у мозгу. Он започиње сан и дјелује као најјачи антиоксиданс у тијелу и стимулатор имунитета. Нема доброг сна без мелатонина, објашњава докторка.

Мелатонин снижава ниво кортизола, хормона стреса, умирује тијело и припрема га за мировање, за сан. Ниво кортизола у нашем тијелу највиши је ујутро између шест и осам сати и управо захваљујући тој јутарњој експлозији кортизола устајемо наспавани и пуни енергије.

До поноћи кортизол би морао бити на најнижем нивоу како бисмо мирно заспали, имали чврст и непрекинут сан, а наше тијело се опоравило и исцијелило. Природно, код здравих људи ниво кортизола драстично пада послије 20 сати, и тако даје предност мелатонину да започне спавање. То значи да би послије 20 сати требало прекинути сваку активност, дозволити да се кортизол умири и да мелатонин почне своје дјеловање.

То није цијела прича о значају доброг сна. Др Тијана Антин Павловић, специјалиста дјечије и адолесцентне психијатрије даље каже да је хормон раста још један важан хормон који лучи хипофиза јер регилише раст ткива, обнову ћелија, нивое енергије, раст мишића, а највише се ослобађа у првом делу ноћи, па је веома битно да дјеца иду на спавање у адекватно вријеме (прије поноћи, најбоље до 23 часа), јер ће премало сна пореметити ефекат хормона раста и ограничити опоравак и способост мишића да расту. Наравно, важно је да се лијеже на вријеме - то за предшколску дјецу значи најбоље прије 22 сата (идеално око 9 увече). Школској дјеци треба 8 - 9 сати сна, а на спавање се одлази прије 23 сата!

Уредан сан је неопходан за нормалан развој интелектуалних функција дјетета. Студије које су се бавиле неспавањем код одраслих показале су да (поред нервозе) људи са мањком сна драстично теже уче, пажња им је "расута", а и оно што су научили лако заборављају, истиче докторка.