Пожари у РС ових дана гутају све пред собом, а челници појединих општина и стручњаци сматрају да се ватрогасна служба мора реформисати како би се страдања и штета од ватрене стихије свели на минимум.

Они су мишљења да ватрогасци треба да буду организовани као у Србији или Хрватској, односно да са локалног нивоа буду пребачени на виши ниво.

Тако Дарко Крунић, начелник Љубиња, каже да би ватрогасне јединице требало да буду при МУП-у као у Србији.

“Знате колика би се средства онда ослободила за набавку опреме. Ту дефинитивно треба наћи неко системско рјешење”, казао је Крунић, чија општина гори већ скоро два мјесеца.

И поред неприступачног терена, још већи проблем им прави недостатак опреме.

“Општина за ватрогасце издваја осам одсто буџета. То је на годишњем нивоу око 140.000 КМ. Кроз паре када гледате није то ништа посебно, али кроз проценте, то је за нас огромна ствар. Ватрогасна јединица је јако слабо опремљена. Када сам дошао на чело општине, добили смо од града Приједор једну лада ниву. Имамо два стара камиона. Добили смо нешто и напртњача, али то је током гашења све пропало, људи немају чизама, униформи…”, каже Крунић и додаје да су прије сезоне пожара ставили нове гуме на камионе које су у мјесец дана пропале толико да су их морали замијенити половним.

“Сад само Бога молимо да не пукну бар док још гори”, рече Крунић.

Миодраг Батинић, бивши командир ватрогасаца у Требињу и особа која је координисала ситуацијом током овогодишњих пожара у овој општини, донекле дијели мишљење са Крунићем, само што сматра да би ватрогасци требало да буду устројени као у Хрватској.

“Ради се о системском проблему. Ево сада је због пожара у Далмацији проглашен први степен приправности и то је један системски одговор. Ватрогасци су код њих исто као и војска, постоји хијерархија, пребацује се људство, опрема по потреби, координише се из једног центра. С друге стране, код нас је све препуштено локалним заједницма”, истиче Батинић.

Још једна од идеја за коју сматра да могу бити од користи је оснивање већег броја добровољних ватрогасних друштава.

“Како је Требиње разуђено, размишљамо да оснујемо добровољна друштва, јер врло је тешко из Требиња ићи по 70 километара са једног на други крај општине, а од тога 30 километара је по макадаму. Тако би ти људи били у центру дешавања и могли одмах реаговати”, каже он.

Требиње као већи центар не кубури са опремом па тако посједују 15 возила различите намјене, доста људства и колико-толико солидне финансије.

Његово мишљење не дијели Мићо Мићић, градоначелник Бијељине, који каже да је одувијек био присталица тога да ватрогасци треба да буду професионалци који су максимално опремљени.

“Што се тиче опреме, код нас је добра ситуација. Сваке године улажемо. Ове године ћемо узети љестве висине неких 12 спратова, колико је највећа зграда у граду, и тиме ћемо заокружити систем у потпуности”, рекао је Мићић.

У Сребреници због разуђености општине планирају оснивање још једне ватрогасне централе.

“Планирамо да формирамо централу у Скеланима, који су доста удаљени од града. Била би довољна четири ватрогаца и једно возило, што ће бити поприлично добро ако рачунамо ових 19 ватрогасца које тренутно имамо, те два камиона и један џип”, казао је Младен Грујичић, начелник општине.