Бројни грађани који су се ових дана вратили са годишњих одмора из страних земаља у џеповима су донијели хрпу металног новца којег немају гдје да размијене, јер мјењачнице и банке у земљи га не примају и самим тим не мијењају.

Бањалучанка Данијела Р. од кад се прије неколико дана вратила са Хрватског приморја безуспјешно покушава да замијени стотинак куна у кованицама. У БиХ не постоји могућност замјене кованог новца.

“Да сам знала да ће ми овдје бити бескористан, новац бих потрошила још тамо. Овако ми само преостаје да га сачувам до наредне године када поново будем ишла на љетовање”, рекла је она.

“Не, не примамо кованице. Покушајте у мјењачници”, рекли су у једној банци у Бањалуци.

“Не, ништа гвоздено не примамо”, рекли су у једној од мјењачница, која се налази у центру града.

Ипак, упорност се на крају колико-толико исплатила, јер у једној мјењачници у Бањалуци узимају металне куне, али за једну марку треба их издвојити пет, док је према јучерашњој званичној курсној листи једна марка вриједила 3,8 куна.

Слична ситуација је и у Сарајеву, гдје је само једна банка пристала да размијени “сићу”, док су то све остале одбиле.

Из више тамошњих мјењачница поручено је да се нико од њих не бави размјеном страног ситног новца.

Из одговора Централне банке БиХ може се закључити како банке могу, али и не морају да врше замјену страног кованог новца, којег иначе ни они не преузимају од банака.

“Различито поступање банака условљено је њиховим могућностима да страни ковани новац који заприме могу замијенити или продати у иностранству сопственим каналима, да ли имају капацитете (смјештај у трезорима, транспорт кованог новца у БиХ и према иностранству и сл.) за физичко манипулисање страним кованим новцем које је захтјевно, а поготово ограничавајуће код транспорта новца, као и да економски оправдају трошкове које имају у поступању са страним кованим новцем”, кажу у Централној банци БиХ.

Ипак, кажу како прописи Централне банке формално не ограничавају комерцијалне банке да код мјењачких послова изврше замјену кованог новца евра, као и да код исплата по основу замјене KМ за евро исплаћују ковани новац евра.

Марко Ђого, економиста и стучњак у области банкарства, каже како су банке акционарска друштва која послују ради остваривања добити и њихово је да саме себе одреде дјелатност и чиме желе да се баве, а чиме не.

“Проблем са страним ситним новцем је тај што се ради о малим износима и тешко је кроз провизије које се примјењују за веће износе покрити трошкове које би банке имале када би прихватале тај новац”, каже он.

Додаје како би ове послове прије свега требало да преузму мјењачнице, али да се то не дешава.

“Kод нас је јако неразвијен сектор мјењачница. Свугдје у свијету гдје је туризам развијен то су засебне финансијске институције које би у суштини требало да примају страни ситни новац јер би требало да раде са свим апоенима. Kод банака је по дефиницији основна дјелатност примање депозита и давање кредита, а конверзија је само један додатни посао и извор прихода који не би смио да буде доминантан и може да износи свега неколико процената од укупног прихода банке. Банке нису постављене као неко ко би требало да буде заинтересован за то, а мјењачнице које би требало да буду заинтересоване за такав посао код нас су неразвијене јер је и туризам слабо развијен па дјелатност конверзије углавном врше банке”, закључио је Ђого.