Бањалучани и Требињци једу најскупљу храну, облаче најскупљу гардеробу и највише новца издвајају за свакодневне потребе.

Исти артикли, у истим маркетима, у различитим градовима различито коштају.

Мјесечна куповина за коју је у овим градовима потребно издвојити 100, само неколико километара даље кошта 80 марака. Из тог разлога не чуди што они, који су у могућности, у куповину одлазе у друга мјеста.

– Живимо у Бањалуци, али већину ствари купујемо у Приједору, Теслићу или Јелаху. Притом не рачунамо трошкове горива, јер у ова мјеста често идемо због других обавеза. На овај начин, за четворочлану породицу, мјесечно уштедимо и стотину марака. Kада се ради о већим куповинама, на примјер спремање дјеце за школу, може се рећи да се уштеди и до 200 марака – наводи једна Бањалучанка и додаје да су у овим општинама чак и дупло јефтиније здравствене, фризерске и аутомеханичарске услуге.

Ако је судити по подацима Удружење грађана „Оаза“ из Требиња, овај град је најскупљи у РС.

– У Требињу је све скупо. Чак и неколико маркета који се рачунају као најјефтинија мјеста за куповину, имају веће цијене у односу на друге градове у којима имају пословнице. Зато не чуди што већина Требињаца иде у куповину у Мостар – рекла је Недељка Илијић, извршна директорка „Оазе“.

Она каже да су обично за разлике у цијенама „одговорни“ трошкови превоза.

– Сматрамо да разлика у цијенама зависи искључиво од марже коју послодавци узимају. Прије рата се знало колика максимално може бити маржа, и није било толике разлике. Сада је ова област слободна, тако да су и разлике драстичне – наводи Илијићева.

Она каже да је Требиње специфично по томе што се налази на тромеђи, па често из Хрватске и Црне Горе људи долазе да купују, јер оно што код њих кошта један евро, код нас је марка.

– И због тога су цијене веће. Трговци желе да зараде што више, па максимално подижу цијене. Недавно смо имали ситуацију да се Требињци жале на превисоке цијене меса, које су Хрватима и Црногорцима биле итекако прихватљиве – каже она.

Kако наводи, без обзира о којим градовима у РС се ради, испоставља се да је куповина у Федерацији најјефтинија, поготово када се ради о месу и гардероби.

Поређења ради, просјечна цијена јунетине с костима у јулу у РС била је 8.55 марака. У бањалучким и херцеговачким месницама ова врста меса тешко се може наћи испод 10 KМ, док у Приједору и Добоју они који купују у вријеме акције, месо могу да пазаре за осам марака. Одређене врсте меса у месницама у Федерацији су и до четири марке повољније. Слично је и са шећером, гдје је разлика до 20 фенинга, или млијеком, уљем и брашном.

У удружењима потрошача кажу и да је за више цијене хране у Бањалуци „крив“ велики број институција Српске у којима су плате и највеће.

Платежна моћ потрошача у Бањалуци је највећа, јер је ту концентрисана највећа количина новца. Управо због тога тражња за производима је највећа у Бањалуци, па су због тога трговци и истакли далеко веће цијене у односу на друге градове.

Иста марка одјеће три пута јефтинија

Посебно изражене разлике у цијенама су у обући и одећи. У неким већим тржним центрима неке врсте одеће и обуће могу се наћи по цијни од пет до 10 марака, док у Бањалуци, било гдје да се купује, иста таква роба није јефтинија од 15 марака.

– Мајице по двије марке, патике по осам, панталоне до 10 марака. Иако већина сматра да је пресудан квалитет, дешавало се да иста марка одјеће, само када се изађе из Бањалуке, кошта и до три пута мање – каже Бањалучанка.