Надлежне инспекције у Републици Српској су за шест мјесеци ове године приликом увоза прегледале 32.213 пошиљки хране, од којих је узето 1.374 узорка за лабораторијску провјеру здравствене исправности и квалитета, потврђено је Срни у Инспекторату Српске.

Утврђено је да у 12 случајева пошиљке хране нису испуњавале прописане параметре задравствене исправности и квалитета, те је забрањен њихов увоз и наложено уништавање или враћање добављачу.

У већини случајева ријеч је о месним прерађевинама и кондиторским производима поријеклом из Србије.

Важно је нагласити да се пошиљке које се узоркују за анализу не пуштају у промет прије добијања лабораторијских резултата. Тек након добијања резултата анализе, ако је она у реду, инспектор доноси рјешење којим се дозвољава пуштање у промет.

„На основу свега наведеног, можемо рећи да се на тржишту Републике Српске прометује контролисана храна“, наглашено је у Инспекторату Српске.

За потребе вршења инспекцијског надзора у спољнотрговинском надзору приликом увоза, инспектори Инспектората Српске су присутни на 12 граничних прелаза, односно царинских испостава у Републици Српској.

„Сваку пошиљку хране која се увози у Републику Српску мора пратити потребна документација која укључује и увјерење о здравственој исправности и сертификат који издаје надлежни орган земље извознице, а којим се потврђује да је пошиљка исправна. Kонтрола хране приликом увоза у Српску врши се како би се утврдило да ли је иста здравствено исправна и безбједна за људску употребу“, наведено је у Инспекторату.

Надлежни инспектори приликом увоза, поред провјере документације, врше и органолептички преглед пошиљке, изглед, мирис, боју, декларацију, и узорковање хране за лабораторијске анализе, на принципу процјене ризика.

То подразумијева да се узоркују производи за које је у претходним контролама утврђена нека неправилност, производи који су специфични за поједина годишња доба, производи за које у земљама региона постоје извјесни ризици или су утврђене неправилности и слично.

На основу процјене ризика израђује се оперативни план узорковања, којим се идентификују потенцијалне неправилности код различитих врста производа, те се анализама захтијева испитивање параметара који представљају највећи ризик код одређеног производа.

Kао примјер тога у Инспекторату наводе да највећи ризик код воћа и поврћа представља недозвољена количина пестицида и тешких метала и управо су то параметри на које се врше анализе ове врсте хране.

Предсједник Удружења потрошача „Реакција“ из Бањалуке Душан Срдић рекао је Срни да ово удружење сматра да потрошачи у Републици Српској, као ни у цијелој БиХ, нису довољно заштићени од неквалитетних производа и да се пропусти који доводе до појаве неквалитетних производа на тржишту јављају већ на самој граници код увоза.

„Сматрам да се приликом увоза не обављају у довољној мјери све потребне контроле и не води се рачуна шта се конкретно увози. Не врши се довољна контрола царинске нити декларације која стоји на производу, односно супстанци које треба да садржи одређени производ“, навео је Срдић.

Он је додао да су то пропусти због којих касније могу испаштати грађани који употребљавају такве производе.

Срдић је као примјер тога навео месо из увоза, гдје потрошач нема правих информација одакле је дошло то месо, односно да ли је дошло са подручја за које се тврди да је његова земља поријекла.

Према његовим ријечима, такође се не зна колико је то месо старо, колико пута је замрзавано, да ли потиче „из робних резеври неке државе или не“.

„Kада се такво нешто нађе на нашем тањиру, онда може бити касно“, нагласио је Срдић.