Када човјек не би гледао телевизију, пратио интернет, читао новине, никада ни претпоставио не би да су се један принц и принцеза одлучили да први дио меденог мјесеца проведу баш на Иваници.

На Иваници, најјужнијем дијелу БиХ, мјесту у коме Срби живе у великом броју, и мјесту, са кога они у шали кажу, једином српском видиковцу на море.

Непуних седам дана, након што их је владика шумадијски Јован вјенчао у цркви на Опленцу, принц Ђорђе Карађорђевић и принцеза Фелон, одлучили су се да дођу баш на Иваницу.

„Овдје на Иваници, надомак мора, у Требињу гдје сам накратко био, и у Херцеговини је заиста предивно. Нисам погријешио. И моја супруга је одушевљена. Смјештени смо и уживамо у вили нашег пријатеља Јовице Божића“, каже принц Ђорђе.

Принцеза Фелон, која је већ научила доста српских ријечи, и поприлично добро влада српским језиком, интересовала се за многе детаље везане за Херцеговину. Принц Ђорђе такође. Скромни, тихи, знатижељни и, што не рећи заљубљени, уопште не одавају утисак једног пара из највишег друштва.

Унук краља Александра Ујединитеља и праунук Петра Првог Ослободиоца по изгледу личи на своје претке: висок, одлучан, пун симпатија према свом народу…жељан да зна историју овог дијела РС и српског националног корпуса. Понекад се запитамо и питам се да ли негдје у дубини ока и срца има трунке оног хајдучког сјаја Карађорђа Петровића од којег су се тресле ноге и Турцима, а Бога ми и Србима.

Принц Ђорђе са сјетом каже да је имао утисак да је у досадашњем дијелу живота, између боравака у Енглеској и у Србији, имао утисак као да води двоструки живот.

„Са мојим народом ми је најљепше.  У свим мојим приватним и пословним плановима је Србија и мој народ, желим да у њој проводим све више и више времена. Наравно, за то су заслужни и људи које срећем и упознајем. Људи који ме, без обзира да ли је вријеме тешко или не, редовно очаравају. Зато мислим да је и мој задатак, као што је био и задатак мог оца Томислава, да будем са нашим људима и да им колико год могу помогнем“, каже Ђорђе.

Историја се, као и увијек у животу понавља. Принц Томислав, Ђорђев отац, је за вријеме ратних година често долазио у Херцеговину и помагао српском народу.

Љубавној причи Ђорђа и Фелон кумовао је карате. Њихове мајке су се упознале и постале присне пријатељице на тренинзима каратеа, и овај пар се овом борилачком вештином бави од малих ногу. Принц Ђорђе је носилац црног појаса, али Фелон је, како каже, много успјешнија.

„Била је првакиња Велике Британије и европска шампионка у каратеу, а основаће и Академију у којој ће подучавати младе“, каже он.

„Вјеровала сам сваку ријеч коју ми је Ђорђе о Србији рекао. А све је љепше и боље. У мени има шкотске крви, а Шкоти и Херцеговци су, чини ми се, поприлично слични. Помало учим и српски језик, научила сам да играм и српско коло и сваки дан је све љепши и љепши“, каже принцеза Фелон.

Најслађи мјесец, најмлађег брачног пара Карађорђевића тече. Младенци уживају и спремају се да се врате у Србију. „Тамо нам је срце“, кажу готово у глас и Ђорђе и Фелон.

Енглеско пиво у Србији

„Намјеравам да у Србији ових дана отворим, заједно са господином Божићем, фабрику оригиналног енглеског пива. Зове се Принц Пиво. Хајде да мало енгелског пива производимо и у Србији“, са осмјехом каже Принц Ђорђе.

„Којекуде“

Иако принц Ђорђе више него добро говори српски језик, заинтересовала га је ријеч „којекуде“ по којој је његов давни предак Карађорђе Петровић био познат. „Права ријеч за вријеме у коме је мој предак живио. Ипак пронашао је успјешан пут за свој народ“, каже принц Ђорђе.

Ратомир Мијановић