Интернет претраживачи за појам “Источни Мостар” понудиће вам прегршт садржаја који немају директне везе са малом, тако названом општином, скривеном међу планинама на граници два ентитета. Стварни Источни Мостар обилује миром, тишином и шумом, свега другог недостаје. Нема ни табле која би вам указала на то да улазите у другу општину, чак и ентитет.

Општина Источни Мостар настала је у Дејтону, кад је ентитска граница од предратног Мостара одрезала три села, Зијемља, Kокорину и Kамену. Села нису територијално повезана, а ако је вјеровати посљедњем попису становништва, укупно имају 257 становника и тако су службено друга најмања општина у БиХ. Од трона на тој неславној листи дијели их увјерљиви побједник Источни Дрвар који има само 79 становника.

До Источног Мостара, односно формалног средишта општине, села Зијемље, треба вам четрдесетак минута вожње од центра општине која се зове исто, само без стране свијета, Мостар. Потребно је да се попнете на планинско излетиште Рујиште, да би на првој раскрсници, гдје се један пут одваја према Борачком језеру, усмјерили оним другим који води у срце планине Вележ. Тек тада креће изазов за аутомобил, јер вам предстоји десетак километара најгорег херцеговачког макадама, који покоји претоварени камион с обловином само додатно руинира.

Саобраћајнице највећи проблем

Асфалт угледате кад дођете у Зијемље, јер је прије осам година асфалтиран пут кроз само село. Свјестан проблема, посебно оних економских и инфраструктурних, је и начелник ове мале општине Божо Сјеран из СДС-а.

,,Највећи проблем је пут, како онај из Мостара, тако и овај други према Невесињу, опет је то десетак километара макадама, а они само дјелимично припадају нашој општини. Ми смо направили пројекте за реконструкцију путева, аплицирали на више мјеста, али то доста слабо иде”, прича нам начелник наводећи да је пут према Невесињу скраћен за пет километара и спреман за асфалтирање, али да је до новца тешко доћи.

Начелник се након побједе на посљедњим локалним изборима за помоћ обратио Оружаним снагама Босне и Херцеговине, односно њиховој инжињерији која је добро опремљена. Позитиван одговор с те адресе још увијек очекује. Уређење цесте према Мостару требало би да буде заједнички пројекат јер повезује и два ентитета, али и два дијела некад једне општине те животе људи који су до рата били, а и данас су везани за Мостар.

Администрација у Невесињу, али не још дуго

,,Пут је главни проблем, јер недостатак сталног љекара или амбуланте би се тако лакше надокнадио. За све озбиљније и онако треба у Мостар или Невесиње, гдје је већина људи и пријављена”, резимира два главна проблема начелник Сјеран, казујући да домицилних становника, оних који су ту стално, има стотињак, како у Зијемљима, тако и у удаљеној Kаменој, док је Kокорина потпуно пуста.

Инфраструктурни проблеми условили су да је општинска администрација смјештена у Невесињу, док начелник жели све пребацити у Зијемље, али за то је потребно довести интернет, а не би било лоше прибавити ни сигнал неког од оператера мобилне телефоније из Федерације. Телемах им је обећао довести интернет, а начелник је смањио администрацију са девет на седам радника.

,,Зима је овдје тешка, посебно ако не волите снијег. Прије неколико година, када је нападао онај велики снијег, 15 дана смо били одсјечени од свијета, зими се по питању чишћења прометница сналазимо с фирмама из Невесиња или Мостара. Школа је угашена још прије рата, а шездесетих година је имала ученика и за осам разреда”, говори нам начелник општине која је на просјечној надморској висини од хиљаду метара.

Здрава храна, нема воћарства, као ни аутобуса

Шанса за развој мјеста и спријечавање одласка и оно мало становника види се у производњи здраве хране, потенцијалима вјетроенергије, али и каменолому у Kаменој који би требао скоро бити отворен. Становништво Источног Мостара претежно се бави сточарством, а и сам начелник Сјеран долази из породице којој је то традиција, тако су зарадили сву имовину коју посједују у Невесињу и Мостару, а на Зијемљима данас узгајају десет крава и три бика. Немају проблема с пласманом првокласног меса.

Због географских и тиме условљених климатских прилика, на Зијемљима нема воћарства, мраз однесе све и прије бехара. Успијева одличан кромпир, мрква, као и све врсте житарица.

Мишо Вучић преко зиме се спусти у Бијело Поље, али већину године је на планини, домаћински ведро и весело прича нам како је било некада у Зијемљима, а како је сада.

,,Боље се живи данас, али да је ситуација добра није. И прије је било добро док је било државног посла, ја сам овдје радио у мостарској шумарији. И данас живим на релацији Мостар – Зијемља, а један ме је љекар питао како је у Федерацији, рекох од Бога добро, од цара никако, једино ко те жели је онај у продавници кад дођеш да нешто купиш и оставиш паре”, прича нам Мишо, пола у шали, пола у збиљи.

Источни Мостар нема јавног превоза, ниједан аутобус не долази. Укинут је и ђачки превоз за Невесиње, нема ни спортских, културно-умјетничких друштава, невладиних организација, ничег што сусрећете у просјечној општини. Постоје два удружења, пољопривредника и повратника. Нема ниједног угоститељског објекта, а начелник намјерава покренути сеоску кафану у једном од објеката уз општину, да би привукао покојег путника намјерника и кренуо у пионирске туристичке кораке.

Kако год било, Источни Мостар изгледа као идеално мјесто за бијег од цивилизације, телефонских позива и ужурбане свакодневнице, сјајан за шетње у касна прољећа или љета и уживање у прекрасном, недирнутом крајолику.