Кроз четири пројекта подршке запошљавању и самозапошљавању Завода за запошљавање РС – у Требињу ће посао добити 71 особа, рекао је синоћ директор требињске филијале завода Драган Поповић, на потписивању уговора са представницима послодаваца из нашег града, чији су захтјеви за запошљавањем и коришћењем субвенција планираних овим програмима добили „зелено свјетло“.

Он је појаснио да је кроз програм намијењен приправницима са високом стручном спремом одобрено запошљавање 32 особе, кроз програм подршке запошљавању особа старијих од 50 година посао ће добити 17, а кроз програм „Заједно до посла“ намијењен борачким категоријама 14 особа.

Осам незапослених, са којима ће уговори бити накнадно потписани – радно мјесто обезбиједиће покретањем властитог бизниса кроз програм подршке самозапошљавању.

Поповић је рекао да је на евиденцији Бироа Требиње тренутно мање од 2.900 особа које активно траже посао, те да вјерује да ће до краја године тај број да буде и испод 2.500.

Требиње мора тражити шансу у приватном сектору

Обраћајући се представницима требињских послодаваца, градоначелник Требиња Лука Петровић рекао је да Градска управа улаже велике напоре да ријеши проблем незапослености у Требињу, због чега је уз пројекте Владе РС, које реализује Завод за запошљавање – ове године креирала и властите програме подршке запошљавању.

Он је напоменуо да је већ расписан јавни позив послодавцима за субвенционисање запољшавања борачких категорија којим су планирана средства за отварање 60 радних мјеста, да је наредне седмице у плану расписивање и јавног позива за подршку самозапошљавању, гдје већ има око 70 интересаната, те да је актуелан и програм Аграрног фонда за додјелу мини грантова за оне који желе да покрену властиту производњу у области пољопривреде.

Петровић истиче да Требиње мора тражити своју шансу у развоју приватног сектор, који и даље у великој мјери заостаје за јавним, да за бројне дјелатности приватног сектора недостаје и адекватне радне снаге и исказане воље за радом, због чега је неопходно радити и на промјени свијести и радних навика, преквалификацијама и доквалификацијама.

„Овдје је проблем што многи мисле – завршићу приватни факултет и добићу високообразовни коефицијет. Зато наши напори морају бити у правцу да такву свијест пошто-пото мијењамо и да креирамо повољнију радну климу“, закључио је Петровић.