Kада се од Гацка крене кроз Билећу, ка Требињу и Херцег Новом, одједном испред очију “пукне” непрегледна водена површина – Билећко језеро. Оно се налази на ријеци Требишњици. Пролазници имају утисак да оно нема крај, а како и не би када је површина језера око 33 километра квадратних. Ипак, оно по чему се разликује од многих других језера јесте начин на које је настало и велика тајна коју крије.

Билећко језеро (ФОТО: Бајо Роган)

Наиме, ово вјештачко језеро је настало изградњом бране Гранчарево на ријеци Требишњици близу града 1968. године. Брана је висока 123 метра, а широка у врху 439 метара. На дну језера налазе се напуштена села, која су евакуисана приликом градње хидроцентрале Требиње I.

Подизањем воде потопљене су куће и имања из села Паник, Орах, Чепелица, Задубље и Мируше.

Заједно са селима, вода је потопила и споменике прошлости: гробља, путеве и цркве. Међу њима је и манастир Kосијерево, као и многи културно-историјски споменици.

На дну овог језера крије се заправо читаво једно насеље које у себи чува дух прошлости, и које би могло да исприча гомилу невјероватних прича.

Због изградње бране Гранчарево на Требишњици и стварања акумулационог Билећког језера, манастир Kосијерево премјештен је на нову локацију у село Петровићи у Бањанима. У свом посједу ово светилиште имало је око 3.000 хектара земље, своје млинове, а у склопу порте налазила се и болница.

Послије 1946. године бивша комунистичка власт одузела му је готово цјелокупну имовину, а послије премјештања манастиру је остала само порта и пола хектара неплодне земље.

Што се Билећког језера тиче, оно као и читав слив Требишњице, обилује изузетним локалитетима за роњење. То језеро је изузетно популарно код спортских ронилаца који у његовим дубинама могу да виде читаво једно мјесто – куће, путеве, цркве, гробља, али и фантастични крашки подводни рељеф.

Носталгичари ће рећи да Билећко језеро не може бити замјена за ријеку Требишњицу.

“Језеро је направљено у кршу, бистро као ракија, а камен који баците у језеро види и на дубини од 10 метара. Топлије је него море, па на његовим обалама уживају Билећани, али и туристи и путници намјерници, који се одмарају на путу ка мору. Било је очигледно како вода расте. Стари су причали да је на ободима језера било и невјерних Тома, који до задњег часа нису хтјели да напусте своја имања. Мислили су да се језеро никада неће напунити до краја, пошто је у кршу, који је пропустљиво тло и испод кога су бројне јаме и вртаче”, посвједочио је билећки приповједач Шћепан Алексић за Блиц.

Језеро је импозантне површине од 33 километра квадратна зависно од водостаја, дужине скоро 20 километара и дубине преко стотину метара на појединим мјестима, окружено је сивилом херцеговачког камена и безводног терена.

Почиње на самом излазу из Билеће, испод некада чувене билећке касарне и улази у требињску општину, а један дио се улива и у територију Црне Горе.