На данашњи дан, прије 161 годину, рођен је један од највећих умова свијета, српски научник Никола Тесла, без чијих би изума савремена цивилизација данас имала потпуно другачији изглед. Тесла је рођен 10. јула 1856. године у Смиљану у Лици на простору тадашњег Аустријског царства као син православног свештеника, а своје најзначајније проналаске изумио је у Америци.

Насупрот свим великим ауторитетима његовог времена, Тесла је инсистирао на претварању наизмјеничне струје у једносмјерну. Највише је свијету допринио као проналазач обртног магнетног поља, индукционог мотора, полифазне наизмјеничне струје, генератора и комплетног система производње и дистрибуције електричне енергије. Тесла је конструисао и генератор струја високе фреквенције и напона, данас познат као Теслин трансформатор, трансформатор без језгра, Теслина завојница или Теслин калем. Тесла је био пионир и радио-технике, бежичне телеграфије и радара, а једини је Србин у чију част је названа једна међународна јединица мјере, јединица мјере за густину магнетног флукса или јачину магнетног поља - Тесла /Т/.

Једини боравак Тесле у Београду био је од 1. до 3. јуна 1892. године, када је дошао на позив Ђорђа Станојевића, а примио га је и краљ Александар Обреновић, који га је одликовао Орденом Светог Саве. Теслин боравак у Београду оставио је дубоког трага, међутим, иако је добио 12. септембра признање енглеског удружења инжењера и научника, убрзо и почасну титулу доктора Универзитета Колумбија, крајем 1892. године није прошао на избору за редовног члана Српске краљевске академије. За дописног члана ипак је изабран 1894. године, а за редовног 1937. године.

Тесла је умро 7. јануара 1943. године, у 77. години, у хотелу "Њујоркер" у Њујорку, гдје је и сахрањен након опела служеног у српској Саборној цркви Светог Јована Богослова на Менхетну. Посмртни остаци једног од највећих људи који су живјели у прошлом вијеку налазе се у Музеју Николе Тесле у Београду у урни идеалног сферног облика.

У Србији се дан рођења Николе Тесле обиљежава као национални Дан науке.