Парастостом код спомен-обиљежја у селу Kрекови код Невесиња и полагањем вијенаца данас су обиљежене 142 године од почетка устанака у Херцеговини - "Невесињске пушке".

Парастосу на мјесту одакле је кренула прва "Невесињска пушка" 9. јула 1875. године против Отоманског царства, присуствовао је велики број званица, а потом су на спомен-обиљежје положени вијенци.

Вијенце су положили изасланик предсједника Републике Српске Илија Таминџија, делегације Народне скупштине и Владе Републике Српске, Скупштине Србије, те представници удружења проистеклих из посљедњег одбрамбено-отаџбинског рата, општине Невесиње и потомци устаника.

Начелник општине Невесиње Миленко Авдаловић изјавио је да су устанички хици испаљени на данашњи дан прије 142. године у Kрековима код Невесиња промијенили карту Европе, те да је и посљедњи одбрамбено-отаџбински рат био инспирисан "Невесињском пушком".

"Херцеговци су без оружја и обуће, уз помоћ Србије и Црне Горе, ушли у устанак и изборили се да Отоманска империје оде послије 500 година. Нажалост, дошао је други окупатор Аустроугарска, која је владала наредних 30, 40 година", рекао је Авдаловић новинарима.

Он је истакао да народ с ове стране Дрине данас први пут живи у слободној српској држави.

Помоћник министра за рад и борачко-инвалдиску заштиту Републике Српске Душко Милуновић нагласио да су Невесињци увијек знали како се брани слобода и да су 1875. године устали против велике Отоманске империје.

"Тај устанак се одавде као пламен проширио на све српске земље и након којег су Србија и Црна Гора добиле независност. Такође, и против великог Аустроугарског царства 1882. годне подигнут је устанак с циљем да се спријечи регрутовање српског становништва у редове Хабзбуршке монархије", подсјетио је Милуновић.

Према његовим ријечима, овдје је пукла прва пушка у окупираној Хитлеровој Европи, пуно прије него што је званично подигнут устанак у бившој Југославији.

Милуновић је истакао да се из Невесиња шаље порука о томе да се младе генерације крећу путем који су трасирали њихови преци.

Посланик у Народној скупштини Републике Српске Вукота Говедарица рекао је да овај догађај показује коју су жртву дали Срби из Херцеговине тражећи оно што им припада, а што данас треба да бране сви заједно.

"Данас имамо разлога да будемо поносни на људе који су овдје дигли устанак и имали идеал да живе у слободи", рекао је Говедарица.

Он је нагласио да је српски народ вјековима трагао за својом слободом, те да се са овог мјеста шаље порука јединства и слоге.

Посланик у Скупштини Србије Миодраг Линта рекао је да је Херцеговачки устанак остао трајни узор и инспирација многим генерацијама које су се бориле за слободу српског народа.

"Српски народ невесињског краја је кроз три `Невесињске пушке` и посљедњи отаџбински рат показао како се бори за част, достојанство и слободу српског народа", оцијенио је Линта.

Он је нагласио да је посљедњом "Невесињском пушком" српски народ западно од Дрине дочекао да створи своју државу.

"Република Српска и Србија имају велику обавезу да се боре за национална и људска права нашег народа који је протјеран са вјековних огњишта у Хрватској и Федерацији БиХ. Ми морамо чинити све да се тај народ врати и да му се врате имовина и права", поручио је Линта.

Наташа Глигорић, праунука устаника Пере Тунгуза, рекла је да је у рукама њеног прадједа пукла прва невесињска пушка 1875. године када је са четом устаника пресрео турски караван и када су добили прву битку.

"Њихово родољубље била је љубав према своме, а никако мржња према другима. Срби на овим просторима нису били освајачи већ су чували свој дом, породицу, вјеру и борили се против окупатора", напоменула је Глигорићева.

Прва "Невесињска пушка" избила је 9. јула 1875. године против отоманске власти, и убрзо се проширила на цијелу БиХ, уз подршку Србије и Црне Горе, што је довело до избијања српско-турског рата и настанка такозване Велике источне кризе. Резултат овог рата било је признање независности Србије и Црне Горе, те аустроугарска окупација БиХ на Берлинском конгресу 1878. године.

Друга "Невесињска пушка", познатија као "Улошки устанак", избила је у јануару 1882. године нападом устаника на аустроугарску жандармеријску станицу у Улогу, због доношења такозваног Војног закона о обавезном служењу војске младића из БиХ.

"Невесињска антифашистичка пушка" представља оружани отпор усташама 3. јуна 1941. године у селу Дрежањ, након масакра 27 људи у селу Удружњу код Невесиња.