На иницијативу четрнаест удружења Херцеговаца, пореклом из Источне и Старе Херцеговине у Дому Народне скупштине одржан је састанак са народним послаником Миодрагом Линтом, како би се у заједничком разговору разменила мишљења и изнели предлози, који ће допринети унапређењу сарадње Источне и Старе Херцеговине, као дела Републике Српске и БиХ, са Републиком Србијом.

Миодраг Линта, који је уједнo и потрепредник Одбора за дијаспору и Србе у региону, након што је помогао организовање изложбе “Пребиловци”  и посредовао у састанку Министарства спорта и СНД “Пребиловци”, показао је разумевање за проблеме са којима се суочава Источна Херцеговина.

У уводном обраћању Светозар Црногорац је у име Координационог одбора Херцеговачких удружења у Србији изнео конкретне предлоге.

– Херцеговина располаже енергентским потенцијалом: вода и ветар, што није искоришћено. Одавно се прича о изградњи три мање хидроцентрале у Херцеговини, али то све иде споро, вероватно због недостатка новца.Ако би Србија бар делимично решила тај проблем то би био велики помак а истовремено и за њу велика корист.

Црногорац се осврнуо и на веома чудне пословне односе који владају годинама уназад упркос споразуму о паталелним везама између РС и Србије.
– Привредна сарадња Србије и Херцеговине иде углавном преко хрватских фирми из Западне Херцеговине, што је трагично. Снабдевање Херцеговине се обавља искључиво из Мостара и осталих западнохерцеговачких општина: храна, пиће, одећа, обућа, намештај, електотехнички уређаји, механизација и делови за механизацију.
Са тим у вези Црногорац је предложио да се поднесе уредба или препорука владе Србије у којом се препоручује да српске фирме из Србије траже партнера за БиХ пре свега у РС, у овом случају у Херцеговини.
Црногорац је подсетио да Хрватска више од двадесет година помаже Западну Херцеговину и има своја планирана средства у буџету намењена за подршку хрватским општинама у Западној Херцеговини. Тако сада имамо огромну разлику у развоју између Западне и Источне Херцеговине.
Било би идеално да Србија пронађе нека средства и резервише их у свом буџету и омогући неку финансијску линију за српске херцеговачке општине, бар док се стање не поправи.
– Апелујем да некако Србија помогне , да се не би десио нови егзодус. Ми стрепимо за безбедност становника јер нас историја учи на то.

Жарко Ј. Ратковић је закључио да економија не познаје емоције.
– Сви се воде рачуницом. Често се наводи да је фискална политика која се проводи у РС неповољнија од онога што се нуди у Федерацији. Можда би требало упутити и одређене предлоге Влади РС за флексибилнији став према партнерима из Србије.

Као кључан проблем Милан Зечар је навео путну инфраструктуру. И за Србију би то био најбржи и најкраћи излаз на море.

Миодраг Поледица, државни секретар у Министасрву грађевинарства саобраћаја и инфраструктуре могли смо чути да ће се аутопут до Чачка изградити до краја 2017. године, али по даљем плану, аутопут ће ићи до Пожеге, па даље према Сјеници и у овом тренутку нема нових планова у правцу Херцеговине.

Загорка Петровић Златановић Гигић, помоћник министра спорта и омладине је потврдила да ће државни секретар Предраг Пуруничић са делегацијом спортиста посетити Пребиловце. Она је изнела и низ других предлога.
– До 20. јула расписан је конкурс за пројекте о прекограничној сарадњи. Штета је да се бар не аплицира, јер би се могло доћи до одређених средстава. на сајту Кацеларије за европске интеграције могу се наћи сви подаци, а било би неопходно да се комшијске општине које нису далеко од државних граница повежу и на тај начин заједнички покушају да дођу до средстава преко европских фондова.

Младен Весковић, шеф одсјека за међународну сарадњу у минсиатсрву културе рекао је да општине врло често подносе готово идентичне пројекте.
– У условима веома скромних средстава издвојених за ту намену, било би далеко боље да се општине најпре саме договоре да подрже један – два пројекта који су најбитнији, аплицирањем великог броја сличних пројеката, на крају не прође ниједан.

Митар Пржуљ, координатор за регионалну сарадњу истакао је да се тешко може утицати на приватна предузећа приликом одабира партнера у БиХ, јер новац је приватни, а не државни. Самим тим слободно је право власника фирми кога ће одабрати за партнера.

Александар Милошевић, секретар удружења трговине и услуга и Стеван Обрадовић, савјетник у удружењу за саобраћај и телекомуникације сагласни су да је велики проблем што је Херцеговина слабо насељена, па једини потенцијал виде у евентуалном подизању дистрибутивног центра одакле би се даље могла пласирати роба из Србије на тржиште БиХ.

Представница Министарства привреде, Милица Милићевић, саветник у сектору за привредни развој која је и сама пореклом из Билеће, нагласила је да је потребно унапредити привредни амбијет како у Републици Србији, тако и у Источној Херцеговини, пре свега стварањем повољнијих услова за привлачење потенцијалних инвеститора.

Текст: Трифко Ћоровић
Фото: Слободна Херцеговина