И ове године у освит Видовдана, у хотелу „Србија“ у центру града испод Вршачког брега окупили су се Херцеговци и њихови пријатељи, од Требиња до Новога Сада, на традиционалном 13-ом сијелу.

Мото овогодишњег окупљања био је: „Ој Косово, душо Србинова,  Метохијо-мајко манастира“.

Кроз умјетнички програм,Херцеговци су подсјетили колико су државотворани као  народ и како се чува национални идентитет и биће српског народа.

А како у нашега домаћина има доста рујног вина (мислимо на предсједника удружења Божидара Пашајлића и његове сараднике), то је весеље потрајало до касно у ноћ.

Почело се са закашњењем, збг тропских врућина и у„граду по Кулом“, па се заказано окупљање од 19-20 часова, протегло до пола девет увече.

Почели су, а ко би други, млади из ГКУД „Алат Свислајон“ из Требиња-играма и пјесмама  из Херцеговине.

Ко ја за коло, ајд у коло,а ко није нек не иде.

За кола су млади момци, млади момци Херецговци и дјевојке Херцеговке!

Показали су да баштине традицију дужу од шест деценија и да са правом носе име једног од најорганизованијих и најуспјешенијих друштава на свесрпским просторима.

Наставио су домаћински поздрав Божидара Пашајлића,који је авионом управо слетио са Малте и Кипра у Београд,да би стигао на вријеме.

Увијек добро расположен ,насмијан и раширених руку, поздравио је пријатеље и госте из Требиња и Херцеговине, али и Београда, Новог Сада, Сечња, Зрењанина,Панчева…и то уз пригодне музчике рефрене оркестра „Боја ноћи“

Па иако су се музичари Банаћани помало сплели па замијенили рефрене,то је испало  симпатично (и чак намјерно намјештено),уз заједнички музички поздрав свима-„Не може нам нико ништа“…

Наставио је предсједник Скупштине Града Вршца Јовица Заркула, истичући да су Херцеговци вриједни градитељи и обновитељи Баната,Војводине и Србије.

Поздрав са југа и уме земље Св.Саве пренио је градоначелниик Требиња  Лука Петровић.

Умјетнички програм наставила је женска пјевачка група „Нагоркиње“ такође из састава „Алата“, док је гусларски првак Србије Александар Таушан, члан друштва „Стара Херцеговина“ из Београда одушевио све учеснике свечаности староставним поздравом уз струне,гудало и десетерац. Сви су га пажљиво саслушали, јер кад  сви ћуте-Оне говоре.

Ако треба ко тројица - наздравиће Вукојица. Уз чашу вина наздравио је, како и приличи дану и празнику, национални памтиша и радиша Вукојица Сандић.

А кад се у дворани појавио Карађорђе у ношњи свога времена и са кубурама за појасом, све се утишало.Бијаше то познати глумац Народнног позоришта из Београда Лепомир Ивковић, преносећи нас у вријеме прије два вијека и казујући своју „посвету праху оцa Србије“.

На тај начин Удружење Херцеговаца укључило се у обиљежавање два вијека од смрти Карађорђа и његовог одласка у вјечност,историју и легенду.

„Грачанице, кад бар не би била од камена,кад би се могла на небеса вазнети“,тако је поему „Грачаница“ започела  свима знана и драга драмска умјетница Јелена Жигон, из умјетничке породице Жигон,породице која је дала значајан допринос цјелокупој српској култури.

О Видовдану и  Косову („Поље као ниједно, над њим небо, под њим небо“), срцем и гласом,уз подршку иза столова, појала је Марија Сандић из Етно групе „Сестре Сандић“из Београда.

Још једном се показало колико нас Видовдан спаја и опомниње на косовски завјет,на нашу колијевку и крштеницу. Или како је навео водитељ „Од Обилића пољане на Цетињу,преко Вучијег дола, Мојковца и Кајмакчалана, до Обилића венца у Београда.. Ако се допринос народа историји свијета буде мјерио дубином  рана, наша најдубља рана зваће се Косово“.

Али нису се музичари и солисти Бенда „Боја ноћи“ поштено ни загријали, услиједио је други етно-блок народног стваралаштва,који је отворио најмлађи учесник програма 13-огодишњи Данило Пузовић, члан Школе гусала „Сандић“.

Онако омален у народној иошњи и са прикладно затегнутом струнама и немирним гудалом на нешто омањем инструменту него обично,  Данило се чинио далеко моћнији и снажнији (касније ће његова рука у извлачењу томболе донијети срећу и награде многим посјетиоцима).

Глумци Јелена Жигон и Лепомир Ивковић казивали су Дучићеве стихове, уз пјесничку здравицу „Рађајте Српкиње мајке“.

Фоклористи из „Алата“ донијели су и „Влашке игре“ и подсјетили да се ових дана у требињској алатници кују мачеви за снимање филма о Немањићима, и да су сви Требињци похрлили у српске средњовјековне витезове.

Домаћини су додијелили осам вриједних награда, уз помоћ спонзора, у великој томболи Херцеговачког сијела и то:Рента-а кар 7 дана,поклон Агенције „747 Травел“ из  Београда и Торонта,коју је даривао Михало Мајк Милићевић из Торонта, такође једна од учесника свечаности са својим братственицима ове честите херцеговачке породице.

Бесплатне вечере даривао је ресторан „Динар“ из Вршца ,а печено прасе Печењара „Калча“.

Уз награде Ординација „Др Ивковић“ и  „Др Ћуканић“, извучена је и награда -викенд за двоје у Мотелу Моско, дарДрагана Аћимовића,затим викенд за двије особе на Копаонику и љетовање за двије особе у Грчкој, дар Удружења Херцеговаца из Вршца.

Награде је уручио предсједник Божо Пашајлић,који је тачно у поноћ, са тортом и свијећама, честитао рођендан учесници програма оперској диви Сањи Симић.Све остало што није речено, стало је у коло  и игру и пјесму уз бенд „Боја ноћи“,у сусретање, наздрављање, упознавање…

На овом сијелу  најављене су и акције добровољног даривања крви у Херцеговини овог љета и то: 4.августа у Билећи, 8.8. у Невесињу, 11.8. у Гацку и 14. августа у Требињу.

Ову велику хуманитарну акцију под називом „Пробуди хероја у себи“ организују  млади из Удружења Срба из Херцеговине у Новом Саду,па је прочитана  порука Бојана Миленића-једног од организатора и позив  студентима и осталим да покажу хуманост и прикључе се акцији даривања „капи живота“.

Програмом у Вршцу, Херцеговци су ( по који пут)! показали да још постоји народ Светога Саве, чији је цар Лазар а вожд Карађорђе. Да смо ми још увијек онај  народ који је озидао Жичу и Студеницу, Хиландар и Грачаницу, Милешеву и Високе Дечане,Крушедол и Шишатовац“.

И да нико за нас и умјесто нас неће чувати наше име, вјеру, поријекло и наду..

                                                                 Миливоје Бештић /Слободна Херцеговина