Јуче су на подручју Требиња забиљежена четири земљотреса, а током ноћи је забиљежен нови земљотрес јачине 3,1 степен по Рихтеру, са епицентром на 14 километара источно од овог града и на дубини од пет километара.

Kонтактирали смо сеизмолога Федералног хидрометеоролошког завода, Ивана Брлека, који је за Нови.ба казао како територија општине Требиње спада у сеизмички релативно активну зону.

"Kао прво треба напоменути да је земљотрес, као природна појава, стохастички процес који се јавља спорадично у времену и простору и да је независан од прошлих и будућих сеизмичких појава на одређеној територији. Трајање разорне снаге земљотреса је од неколико секунди до највише једне минуте. С друге стране, земљотрес “не познаје” било какве политичке или административне подјеле тако да земљотреси велике јачине могу изазвати материјалне штете и однијети људске животе на веома великим удаљеностима од епицентра (подручја у којем се најјаче манифестује). С тим у вези највећа опасност за Требиње долази и из епиценталних подручја изван административне границе општине.

Територија општине Требиње спада у сеизмички релативно активну зону. Генерално гледано ово подручје је тектонски везано за велики расјед Земљине коре који од сјеверне Индије (Хималаји) преко територије Ирана, Турске и Грчке (источни Медитеран) те прелази јужним дијелом територије гдје скреће ка сјеверозападу. Поред овог глобалног расједа постоји неколико значајних регионалних расједа (бугојански, вишеградски, неретвански, бањалучки). Дуж свих ових расједа могу се генерирати земљотреси разорне јачине. На подручју Требиња, према нашој хисторијској архиви, јављали су се земљотреси магнитуде веће од 3,0 Рицхтера или више од В степени Меркалијеве скале у епицентру. Такође, на територијама Дубровника и Црне Горе јављају се земљотреси разорне снаге који могу имати значајан ефекат и на територији Требиња. Тако су 27.06.2017. године на подручју Требиња забиљежена чак четири земљотреса у једном дану, али се ради о слабијим земљотресима које је становништво осјетило у епицентралној зони, а нису узроковали материјалну штету. На самој територији Требиња често се јављају земљотреси интензитета мањег од 3 степена Меркалијеве скале, које региструју само инструменти. Снажнији земљотреси су релативно ријетки. Дубина хипоцентра се креће од 4 до 30 км. Од тог броја, сваке године буде два до три земљотреса који могу изазвати осјетљиво подрхтавање тла или нанијети мању материјалну штету на грађевинским објектима.

Узимајући у обзир тектонске и сеизмотектонске карте (подлоге) као и каснија проучавања сеизмичности територије БиХ утврђено је да се подручје Требиња налази у зони 8. степена МЦС (Меркалијева скала) који је уједно и основни степен сеизмичности за дату локацију", објаснио је Брлек.

Иван Брлек казао је како је назахвално давати “прогнозу” сеизмичких догађања за било коју територију, али да се на основу инструменталних података (каталога), примјењујући математичко-физикални модел сеизмичности, дошло до закључка да се у наредних 100 година на територији Требиња могу очекивати земљотреси максималног интензитета до 8. степени Меркалијеве скале.

„Земљотреси тог интензитета изазивају материјална оштећења на грађевинским објектима, углавном без људских жртава. Међутим, за временски период од 200 и више година, према овим прогнозама, може доћи до разорних земљотреса у југоисточном дијелу БиХ (подручје Требиња и Неума) који могу изазвати огромне материјалне штете на грађевинским објектима и однијети много људских живота.

Анализом података о догођеним земљотресима уочава се да се је у прошлости, на подручју Босне и Херцеговине, догодило више разорних земљотреса са најјачим интензитетима из жаришних зона Имотско, Љубиње, Трескавица и Бања Лука", додао је сеизмолог Иван Брлек.

Шта урадити у случају земљотреса?

"Што се тиче заштите од земљотреса најважније је асеизмички пројектовати грађевинске објекте да могу да издрже сеизмички интензитет према сеизмолошким подацима. Такође је важно, у случају земљотреса сачувати “хладну главу” тј. покушати избјећи панику и по могућности изаћи даље од објекта јер се често након јаког земљотреса јављају накнадни удари нешто слабијег интензитета који могу такође изазвати урушавање и повреде људи", ријечи су сеизмолога Ивана Брлека.