Већ годинама школе у БиХ биљеже пад броја уписаних ученика, али у текућој школској години статистика биљежи алармантне податке јер су уписана 152 одјељења основаца мање и чак 261 одјељење мање средњошколаца, ако се узме у обзир да је оптимални просјек у разреду 24 ученика.

Наиме, према подацима Агенције за статистику БиХ, у 2016/2017. школску годину у 1.840 основних школа у БиХ уписана су 287.694 ученика, што је мање за 3.648 ученика или 1,3 одсто у односу на претходну школску годину. Kада је ријеч о средњем образовању, у текућу школску годину у 311 средњих школа уписано је 126.965 ученика, што је, у односу на претходну школску годину, мање за 6.263 ученика, или 4,7 одсто.

Васиљко Шкриван, директор Центра средњих школа у Требињу, каже да примијети разлику у бројности ђака и да је оваква ситуација и те како забрињавајућа.

“У нашој школи скоро сваке године је једно одјељење мање. Ова школска година броји 470 ђака, а прије петнаестак година у клупама је сједило чак 740 средњошколаца. Једно одјељење мање у просјеку значи скоро два професора без пуне норме, што је као и мањак дјеце вишегодишњи проблем”, упозорава Шкриван.

Смањен број ученика се не примијети на подручју Бањалуке, тврди Мирослав Попржен, предсједник Актива директора основних школа бањалучке регије.

“Вјерујем да је на нивоу државе видљивији пад броја ученика него на једној регији. Искрено, то није ништа ново. Свједоци смо да из године у годину наталитет опада, а осим тога читаве породице одлазе вани”, наводи Попржен, док изјаву надлежних из Републичког педагошког завода нисмо добили јер су читав дан били на састанцима.

Стручњаци сматрају да је све мање ђака због пада наталитета, али и због тога што породице с дјецом одлазе ван БиХ, па у иностранству настављају школовање. Социолог Ранка Перић-Ромић каже да проблем нису само ниска примања људи који раде што се не одлучују за већи број дјеце.

Kао већи проблем оцјењује што нема посла у друштву па се многи млади људи, дјевојке и момци, слабо крећу, друштвено су неактивни јер немају новца и због тога често не заснивају брак.

“Људи који не раде, по природи ствари, везани су за своју кућу, не могу да се друже, међусобно комуницирају, упознавају, на крају заснују брак и добију дјецу”, наводи Перић-Ромићева.

Kао други разлог наводи одлив младих људи који гледају да свој живот заснују ван граница БиХ. Подсјетила је и на чињеницу да су се на овом подручју одвијала ратна дешавања с огромним страдањем мушке популације, које се одразило и на проблем пронаталитетне политике и заснивања породице уопште.