На празник Светог Вукашина Јасеновачког у крипти Храма Светог Саве на Врачару одржана је промоција Лагунине хит-књиге “Преко прага” чији је аутор преосвештени владика Григорије.

У најрепрезентативнијем простору српске престонице, поносном симболу православља, окупило се око 400 поштовалаца лика и дјела преосвештеног владике Григорија да би продискутовали о књизи чије је прво издање одавно разграбљено.

– Владику Григорија смо као аутора дочекали раширених руку и доживјели да прије београдске промоције штампамо друго издање, које је данас пред вама – рекао је задовољни власник издавачке куће “Лагуна” Дејан Папић.

Веома надахнут осврт на владикин књижевни рад дала је магистар књижевности Данијела Јелић.

– Описујући судбине малих људи аутор се трудио да у сваком лику пронађе његов најбољи дио – рекла је Јелићева примјетивши да се владикино писање савршено уклапа у његов архипастирски рад.

Академик Љубомир Симовић оцјенио је да приче у овој књизи дају драматичну слику судбине народа у Херцеговини и ратова који су се дешавали.

– Сви ратови широм земље указују се као исти рат, са истим злочинима и звјерствима и са истим трагичним резултатом. Сваки нови рат указује се као наставак претходног. Чак и када су свјетски, код нас су сви ратови неизоставно вјерски и грађански – рекао је Симовић.

Он је нагласио да је посебна вриједност књиге та што представља “документ и свједочанство о оном што је лично аутор видио или забиљежио оно што су му други током година повјеравали.”

Симовић је навео да о књизи не може да говори, а да не укаже на судбине људи које су у њој појављују и да је, заправо, најважније сазнање до којег писац у књизи долази сазнање да и у другим народима има добрих и племенитих људи, а да и међу његовим народом има зликоваца.

– Та истина би се могла допунити и ријечима његове светости патријарха Павла које владика наводи у књизи: Немојмо тражити узроке наше несреће само у другоме – истакао је Симовић и додао да аутор у књизи понавља најважније сазнање – да и у другим народима има добрих људи, а и у властитом зликоваца. Он је као примјер указао да се у Србији дешавају неке ствари о којима се ћути.

– Штампа на сва звона пише о пријетњама које долазе из Приштине о ширењу Косова до Ниша, а о непријатном дочекивању навијача Војводине од стране навијача Партизана нико није прозборио ни ’А’. Данас имамо патриоте чија је навијачка страст јача од националне свијести– закључио је академик Љубомир Симовић.

Епископ будимљанско-никшићки Јоаникије рекао је да је први утисак који се добија читајући ову књигу ведрина која плијени, те успјешно осликани пејзажи, ведрих боја, тонова, праћени појем птица, мирисима чемпреса и ливада, што се све уклапа са богослужењем у манастиру Тврдошу.

Према његовим ријечима, сва ведрина, љепота, радост и свјетлост која сија из ове књиге може човјека да повуче и ка погрешном закључку, али како се чита књига, сви ти ведри тонови и гласови и пејзажи само служе да читаоце уведу у дубљу тајну.

– Служе да нас уведу у то да се дотакнемо људских судбина, да се са њима упознамо, чак и до оног врхунског искуства трагичног, али оне трагедије која је оплемењена вјером, човјечношћу, људскошћу тако да то искуство трагичног заправо још више истиче племенитост, доброту, вриједност и љепоту вјере – закључио је владика Јоаникије.

Аутор, преосвештени владика Григорије говорећи о својим узорима у књижевности навео је Ива Андрића, као творца недостижног образца – како би требало писати.

– Меша Селимовић је рекао да човјек може да има само два разлога да пише: један је да је превише амбициозан, а други разлог је ако има нешто да исповиједи – рекао је владика Григорије примјетивши да Селимовић није био превише амбициозан.

– Ја немам храбрости да кажем да нисам амбициозан, али имам храбрости да кажем да имам много тога да исповиједим и да је писање облик мог исповиједања – рекао је владика Григорије.
Потом се осврнуо и на бројне неиспричане приче.

– Овдје за овим столом сједи дјевојка (Данијела Јелић), чији је ујак (Душан) убијен у Лори само зато што није хтио да пјева усташке пјесме. Због његове смрти постиђено се осјећају они који су тај логор преживјели – рекао је владика Григорије који је однедавно именован и на функцију предсједника Међурелигијског вијећа у БиХ. Он је нагласио да ова књига представља и његов вапај да се испоштују различитости народа у Херцеговини, које су добре и које не треба потирати.

–Подјеле нису добре и мржња која из тих подјела извире и људе дијели, није добра. Оно што сам покушао јесте да ставим мелем на ране тих људи, на њихове очи у којима се види бол и не само на очи, већ на све оно што сачињава човека – душа, дух, тијело -рекао је владика Григорије.

Према његовим ријечима, све је рањено у Херцеговини, али ране не морају само да буду ране, већ оне могу бити и прозори за благодат божју.
Владика Григорије је прочитао одломке из своје књиге и шаљиво објаснио да се за Лагуну опредијелио да би добио “Нобелову награду”.

– Кад видим колико вас је дошло, онда ми већа награда није потребна – закључио је владика Григорије који се дуго задржао потписујући примјерке књиге.

На овој промоцији, поред многобројних гостију, били су и црквени великодостојници предвођени владикама Иринејем (источноамеричким), Јованом (славонским), прослављени српски кошаркаш Дејан Бодирога, глумац Драган Бјелогрлић, академик др Предраг Пешко, предсједник Удружења Требињаца “Јован Дучић” Жарко Ј. Ратковић, легенда Црвене Звезде Душан Савић са супругом Марином, дипломата Вук Јеремић и многи други…

Трифко Ћоровић/Слободна Херцеговина